Kamelija je cvet koji svojom neobičnom lepotom budu maštu i romantična osećanja kod ljudi. Ovekovečio je Aleksandar Dima u čuvenom romanu „Dama s kamelijama“. U pitanju je dugovečna zimzelena biljka čije lišće ne opada  tokom zime i može da živi između 100 i 200 godina. Pozata je po svojoj dugovečnosti, ali i sprom rastu a uspeva u saksiji i bašti. Kako joj ne smeta hladnoća dobro podnosi zimske uslove ukoliko temperatura ne padne ispod nule jer tada može da joj se smrzne koren pa je preporuka da se početkom zime, ako raste u bašti, stabljika obloži slamom i korom bora kako bi se sprečilo izmrzavanje. Postoje brojne sorte ovog cveća, pa i one koje cvetaju od kasne jeseni do ranog proleća pa će ulepšati svaki prostor ukoliko je imate kao sobnu biljku.

Kamelija ( lat. Camellia) vodi poreklo iz šuma istočne Azije gde raste kao divlje cveće. Veruje se da je najstarija živa kemelija zasađena još 1347. i nalazi se u  kineskom manastiru Panlong. U svojoj postojbini može da dostigne visinu i od 10 metara, dok u Evropi raste naviše do tri metra. Njeno druge ime je japanska ruža zato što po eleganciji i prefinjenosti podseća na kranjicu cveća. U staroj japanskoj kulturi predstavljala samurajski cvet, ali i carsku porodicu zbog čega je bila simbol hrabrosti i plemenitosti.

Kamelija je u Evropu stigla zahvaljujući prevari Kineza pre 300 godina. Naime, Englezi kao veliki ljubitelji čaja, tražili su od Kineza da im pošalju sadnice čajnog drveta. Želeći da zadrže dominaciju na tržištu lukavi Kinezi su im umesto čajnog drveta poslali kameliju koja se u početku gajila zbog čaja iako joj to nije bila namena. Vremenom je osvojila Evropu svojom lepotom i počela da se gaji u Francuskoj, Portugaliji i drugim delovima starog kontinenta. Iako na prvi pogled može izgledati nežno u pitanju je vrlo otporna biljka koja voli senovita i hladna mesta, pa je preporuka da se sadi u senci ili ispod većeg drveta koji će je štiti od sunca. Voli blago kiselo zemljište u suprotnom će lišće postati žuto. Ima osetljiv koren na vlagu pa prilikom sadnje, bez obzira da li je u pitanju saksija ili bašta, potrudite se da zemlja ima dobru drenažu kako bi višak vode mogao da otekne. Najbolje vreme za sadnju je između oktobra i marta, a zaliva se kad je tek posađena ilu u vreme najjače letnje žege. Biljke nakon tri godina starosti posađene u bašti ne traže puno vode, ali ni đubrenja. Ima jako stablo koje vremenom postaje sivkasto, ovalne zelene listove koji ne otpadaju. U zavisnosti od sorte može da cveta tokom zime ili proleća a cvetovi su beli, roze, crveni ili u crveno beloj kombinaciji sa jakim upečatljivim mirisom. Prelepi cvet kamelije je kombinacija ruže, orhideje i anemone zbog čega je često nazivaju zimskom lepoticom jer voli hladniju klimu. Smatra se simbolom čežnje pa osoba koja poklanja kameliju na ovaj način šalje diskretnu poruku onome kome je cvet poklonjen. Nekada je smatrana simbolom luksuza a u 19. veku je nošena na reveru kao modni detalj.

Nega i bolesti

Kamelija nije zahtevna za uzgoj ali treba voditi računa kakvom se vodom zaliva i nikako ne preterivati sa vlagom. Počinje da cveta sa tri godine starosti, a nakon što cvetovi otpadnu potrebno je oprezivanje kad se uklanjaju mrtve i slabe grane, ali i sama biljka oblikuje u žbun.

Kamelije su najviše osetljive na gljivične bolesti koje se javljaju usled prevelike vlage najčešće tokom kišnog proleća. Simptomi bolesti vidljivi su kao žutilo lišća, ali i pojava sivih mrlja po stabljikama. Potrebno je odstraniti delove stabla koji pokazuju znakove bolesti i zaštiti biljku organskim fungicidima na bazi bakra. Takođe, proverite i stanje korena jer i on može biti zahvaćen gljivicama što dovodi do odumiranja kompletne biljke. Kad su u pitanju štetočine kameliju napadaju lisne vaši, ljuskasti insekti koji se hrane sokovima biljke i po lišću ostavljaju lepljive tragove. Paukove grinje su takođe još jedna štetočina koja voli da jede hlorofil iz lišća kamelije, a za sobom ostavljaju smeđe i žute pege ili belu traku oko lista što dovodi do njegove deformacije. U borbi sa štetočinama pomaže korišćenje hortikulturnog ulja ili insekticidnog sapuna.

Osim po svojoj lepoti kamelija je poznata i po upotrebnoj vrednosti. Listovi se koriste za čaj, dok cvetovi privlače pčele pa je i medonosna biljka. Od latica kamelije može se napraviti liker izuzetne arome. U kozmetici se koristi ulje iz semenki pojedinih vrsta kamelije koje daje teksturu i postojnost karminima. U tradicionalnoj kineskoj medicini prah od sušene kamelije koristi za stimulisanje varenja ili kao oblozi protiv opekotina.