Košnice na krovovima

Pčele po svojoj prirodi najviše vole život u čistim i nezagađenim sredinama sa obiljem izvora hrane i čiste vode. Ali, pokazalo se da su vrlo prilagodljive i da mogu da prežive i u gradovima. Do pre nekoliko decenija držanje košnica u urbanim sredinama je bilo strogo zabranjeno, jer se verovalo da pčele mogu da napadnu ljude. Od ove ideje se odustalo osamdesetih godina prošlog veka. Prve košnice postavljene su u Parizu na krov čuvene Opere Garnije. Eksperiment je bio toliko uspešan da danas samo u Parizu ima više od 3.000 košnica. Uvidevši benefite držanja pčela u gradu pokret urbanog pčelarstva je ojačao i vrlo brzo se proširio na ostatak Evrope i sveta.

Sa blizu 9 miliona stanovnika Njujork je jedan od najvećih gradova sveta. Upravo u ovom gradu pre 15 godina urbanim pčelarstvom je počeo da se bavi Andrej Kote, koji je bio pionir ove vrste pčelarenja u Njujorku. Potiče iz porodice koja se već više od 130 godina bavi pčelarenjem. Tri generacije njegove porodice održavaju košnice u Konektikatu i državi Njujork. Među njima je i njegov petogodišnji sin koji uz oca od malih nogu uči kako da se brine o pčelama. Njegovi najneobičniji pčelinjaci su košnice na krovovima u svih pet opština Njujorka, uključujući znamenite zgrade na Menhetnu kao što je sedište Ujedinjenih nacija, odnosno dvorište koje pripada ovoj instituciji. Ima košnice na krovu Muzeja poljoprivrede okruga Kvins, na krovu čuvenog njujorškog hotela Valdorf-Astorija, kao i na vrhu Muzeja moderne umetnosti.

Trenutno u samom gradu Njujorku ima 104 košnice od kojih je 75 na krovovima zgrada. Ostale se nalaze u dvorištima crkava, škola, restorana, po parkovima, čak i na groblju. Iako pčele najčešće prelaze i po pet kilometara kako bi prikupile polen i nektar, pa nije nužno da cveće bude u blizini, Andrej ističe da je velika prednost što urbana područja imaju dosta cveća i najrazličitijih biljnih vrsta koje su dobre za ispašu medonosnih pčela.

Na pitanje šta ga je navelo da postavi košnice na krovove u jednom od najgušće naseljenih i najprometnijih gradova na planeti, on je rekao da postoje brojni razlozi za to.

-Nema mnogo drugih opcija na Menhetnu za pčelarenje. Prostor na krovovima je nedovoljno iskorišćen, ne postoji javni pristup ovim površinama, pa su smanjene šanse za krađu. A i pogled je fantastičan – rekao je Andrej.

Prema njegovim rečima osim ako zgrada nije izuzetno visoka ili na posebno vetrovitom mestu, pčele u košnicama na krovovima daju podjednako meda kao i na bilo kom drugom mestu.

-Postoji iznenađujući veliki broj najrazličitijeg cveća i biljaka u urbanim sredinama, a pčele će ih tražiti i naći sa nepogrešivom tačnošću. Med dobijen u gradu je kao vremenska kapsula sa posebnom notom mesta na kome je prikupljen, a po ukusu i kvalitetu ne zaostaje za bilo kojim drugim medom – dodao je on.

Prema njegovim rečima urbano pčelarstvo zahteva određenu dozu diplomatskog pristupa posebno sa stanarima zgrade na čijem krovu se nalaze košnice.

-Većina ljudi pogrešno misli da su pčele agresivne i da napadaju čoveka. Međutim, ljudi najčešće nisu ni svesni njihovog prisustva. Imam košnice u malenom dvorištu u blizini Tajm Skvera, ljudi pored njih prolaze svaki dan a ne primećuju da se tu išta dešava. Gradski pčelari moraju da se postaraju da njihove pčele ne budu smetnja komšijama – rekao je Andrej. On praktikuje da stanarima zgrade na čijim krovovima se nalaze njegove košnice uvek pokloni nekoliko tegli meda kako bi zasladili dogovor.

Sa velikim iskustvom koje ima Andrej nije samo pčelar, rado daje savete onima koji bi, kao i on da se bave urbanim pčelarenjem, a često ga zovu i kad se pojavi gnezdo divljih pčela kako bi ih bezbedno uklonio. Za sve koji žele da isprobaju urbano pčelarstvo on ima odličan savet.

-Pre postavljanja košnica na krov postarajte se da dobijete pismenu dozvolu vlasnika zgrade ili stanara. U suprotnom može vam se desiti da morate u kratkom roku da uklonite košnice što i nije baš jednostavno kad imate 50.000 pčela u jednoj košnici, posebno u starijim zgradama bez liftova – posavetovao je on.

Prema njegovim rečima dobro se raspitajte da li je urbano pčelarenje i držanje košnica dozvoljeno u vašem gradu i pod kojim uslovima. Ne dozvoljava svaki grad držanje košnica sa pčelama, a kazne mogu biti paprene. On je naglasio da svaki pčelar treba da poznaje zakon pre nego što pokuša da postavi  košnice u gradskim oblastima.

Što se tiče samog izbora pčela Andrej je odabrao italijanske pčele zato što su se najbolje adaptirale na uslove života u gradu. Samo pčelarenje, zaštita od bolesti i štetočina ne razlikuju  se u odnosu na pčelarenje u selu ili prigradskim naseljima, piše sajt Backyard Beekeeping.

 

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

16.05.2024.

Kako zameniti stare matice

30.04.2024.

Sufinansiranje nove opreme za proizvodnju i preradu pčelinjih proizvoda

24.04.2024.

Za generalnog sekretara Evropskog pčelarskog saveza izabrana Biljana Tomić

23.04.2024.

Kako vreme utiče na pašu

19.04.2024.

Aleksandar Ivković: Potreban nam je Institut za pčele

15.04.2024.

Ne propustite ove radove na pčelinjaku

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca