Berbu šljive treba organizovati na vreme, realizovati je u optimalnim rokovima, uz primenu svih mera dobre higijenske prakse.
Datum berbe treba odrediti na osnovu dostignutih sortnih osobina, boje pokožice ploda, arome, slasti, čvrstine mezokarpa, kao i količine rastvorljivih suvih materija u soku. Vreme berbe zavisi od namene upotrebe plodova, kao i od perioda koje je neophodno da oni provedu u transportu, uslova transporta, temperature vazduha i načina transporta. Pored svega toga, na vreme berbe utiču i sorta, nadmorska visina, položaj i podneblje.
Razlikujemo tehnološku i fiziološku zrelost. U fiziološkoj zrelosti plodovi dostižu maksimalnu krupnoću, pokožica dobija karakterističnu boju, počinje da se obrazuje sloj za odvajanje između peteljke ploda i rodne grančice, prestaje pristizanje hranljivih supstanci u plodove, a semenke posle stratifikovanja mogu da klijaju. U tehnološkoj zrelosti plodovi sadrže maksimalno šećera, arome i drugih hranljivih supstanci, pa se i beru za preradu jer su sočni, ukusni i mirisni. Sa berbom ne treba ni poraniti ni zakasniti. Nedozreli plodovi ne mogu poslužiti nameni dok prezreli otpadaju pre same berbe ili ostanu na grani i budu slabijeg kvaliteta nego što je to u tehnološkoj zrelosti.
Preporuka je da se šljive beru u nekoliko mahova, zato što svi plodovi na istom stablu ne sazrevaju istovremeno. Brati po suvom i lepom vremenu, najbolje ujutru posle rose i u popodnevnim časovima. Plodovi koji se beru za stonu potrošnju beru se počevši od najnižih grana, postepeno ka vrhu, čuvajući pepeljak direktno u ambalažu za isporuku. Bez potrebe ne treba manipulisati plodovima i izazivati njihovo nagnječenje. Plodove koji su obrani u holandezama pre transporta čuvati u hladovini voćnjaka, kako bi se sprečilo njihovo pregrevanje. Ambalaža za plodove koji se beru za proizvodnju voćnih rakija može biti raznovrsna, gde su se dobro pokazali i jači plastični džakovi. Nikako ne brati natrule plodove, kao ni zdrave sa bilo kakvim nepoželjnim primesima, već samo odgovarajuće za proces ukomljavanja. Šljiva u svežem stanju svrstava se u tri kvalitetne kategorije: ekstra klasa, prva i druga. Klasiranje se vrši kada je u toku berba šljive, zato što bi dodatno razvrstavanje izazivalo lomljenje peteljki, skidanje pepeljka i oštećenje plodova.
– Plodovi ekstra klase moraju biti ujednačeni po obliku, boji i veličini, obrani rukom sa peteljkom, neraspuknuti, očuvani bez ikakvih nedostataka. Veličina plodova mora biti iznad prosečne veličine za tu sortu koja se bere. U jedinici pakovanja šljive mogu sadržati do 5% plodova bez peteljki.
– Plodovi prve klase moraju biti ujednačeni po obliku, boji i veličini, obrani rukom. Plodovi mogu odstupiti do 10% u pogledu oblika i boje karakterističnih za tu sortu.
– Plodovi druge klase čine plodovi koji ne odgovaraju uslovima propisanim za šljive ekstra ili prve klase, ali su očuvali odlike sorte i zadovoljavajući minimum kvaliteta. U jedinicama pakovanja može biti do 10% plodova sa oštećenjima, ali najviše na jednoj četvrtini površine ploda.
Bez obzira za koju se namenu beru plodovi treba voditi računa o čuvanju grana, bez lomljenja i njihovog cepanja. Nakon berbe treba odmah očistiti voćnjak od svog opalog lišća, sitnih grančica, neubranih plodova, kako bi se pored ostalog postiglo i u preventivnim merama.