Klimatske promene su nešto o čemu se poslednjih godina dosta priča. To svakako nije bez razloga jer promene klime su postale veliki problem koji ima negativan uticaj na poljoprivredu, posebno na prinos i kvalitet voća. Klimatske promene (extremne temperature, mraz, suša, grad, poplave,vetrovi…) izazivaju različite poremećaje u različitim fazama razvoja. U ovoj, 2024.godini smo svedoci negativnog uticaja suše i veoma visokih temperatura koje su trajale čak nekoliko meseci i desetkovale prinose kod mnogih voćnih vrsta i sa sigurnošću ostavile traga i na formiranjre rodnih pupooljaka za sledeću godinu.
Različiti extremi izazivaju različite pojave. Suša i pojava ekstremno visokih temperatura u vreme porasta i sazrevanja plodova izazivaju pojavu plodova nepravilnog oblika, veličine i boje,što snižava kvalitet ploda. Dugačak period visokih temperatura i izlaganje suncu takođe izazivaju oštećenja u vidu posmeđivanja ili ožegotine plodova. smanjenog nalivanja plodova, prevremenog opadanja, lošijeg kvaliteta plodova, njihovog otežanog čuvanja i skraćenja perioda skladištenja. Visoke temperature i suša nepovoljno utiču i na biohemijske procese koje dovode do promena u hemijskom i nutritivnom sastavu ploda kao i na diferenciranje rodnih pupoljaka.
Pored visokih temperatura i nedostatka padavina, mraz i grad nanose velike štete voćarskim kulturama. Niske temperature i kasni prolećni mrazevi loše utiču na fiziološke procese u biljkama, posebno u fazi cvetanja. Fiziologija voća se prvo usporava, a zatim potpuno prekine smrzavanjem vode u delovima biljaka na temperaturi od i ispog 0°C . Kasni prolećni mrazevi mogu prouzrokovati velike ekonomske štete u voćnjacima. Oluja sa gradom može varirati po intenzitetu, trajanju i vremenu tokom vegetacije. Šteta zavisi od toga koliko je plod zreo i koliko je krupan i tvrd u momentu pojave grada. Velike štete od grada će uticati na tržišnu vrednost voća i većina će završiti u drugoj klasi ili će otići u industrijsku preradu.
Umanjenje štetnog dejstva visokih temperatura može se ostvariti upotrebom mreža za zasenu ili protivgradnih mreža. Mreže smanjuju intenzitet sunčevog zračenja i menjaju spektar sunčeve svetlosti ( direktne i difuzne ) i na taj način različito utiču na fotosintezu i fiziološke procese rasta, razvića i plodonošenja. Uz mrežu, dobra ishrana, navodnjavanje i mere borbe protiv biljnih bolesti i štetočina održava lisnu masu koja pravi zaštitu od direktnog zračenja.
Navodnjavanje je jedan od preduslova visokih prinosa i dobrog kvaliteta plodova, zbog toga predstavlja veoma bitnu meru u voćarstvu. Potrebe za vodom zavise i od tipa zemljišta, ekspozicije, podloge, temperature vazduha i drugih faktora. Nedovoljna vlažnost zemljišta izaziva otežano funkcionisanje biljaka, nakon sadnje loš je prijem, rast i razvoj biljaka, slabije je cvetanje zato što opadaju cvetni zameci. Takođe, u sušnom periodu lišće može usled razlike u osmotskom pritisku da oduzima vodu plodovima, koji ostaju sitniji, ranije opadaju i lošijeg su kvaliteta.
Prilikom podizanja zasada potrebno je obratiti pažnju na sve faktore koji mogu uticati na prinos i kvalitet plodova, počev od izbora vrsta i sorata pogodnih za gajenje u datim uslovima i otpornijih na klimatske extreme sa planiranjem kompletnih agrotehničkih mera koje podrazumevaju obavezan sistem za navodnjavanje i protivgradne mreže ili mreže za zasenu.
