Mešovita rezidba vinove loze je jedna od najčešćih načina rezidbe vinove loze. Razlog je, lako izvođenje, zastupljena je kod velikog broja uzgojnih oblika, obezbeđuje vrlo kvalitetne rodne lastare i ono što je čini vrlo prilagodljivom činjenica da većina gajenih sorti zahteva redovnu rezidbu ovog tipa zbog svog rodnog potencijala. Kada se radi o uzgojnim oblicima ovaj način rezidbe se može primeniti kod: Gijo jednogubi, Gijo dvogubi, Gijo Pusarev, Karlovački uzgojni oblik, asimetrična kordunica, Mozerova kordunica, Kazenavljeva, Roajatska i drugi. Što se sortimenta tiče veliki broj vinskih sorti zahteva ovakav način rezidbe: Šardone, Burgundac crni, Burgundac beli, sivi Burgundac, Kaberne sovinjon, Kaberne fran, Merlot, Sovinjon beli, Traminci, Rizling italijanski, Rizling rajnski i mnoge druge. Pored vinskih sorti ovaj način rezidbe se može primeniti i kod velikog broja stonih sorti: Muskat hamburg, Kardinal, Afus ali, Kraljica vinograda, Biserka rana, Sultanina i druge.
Najčešći uzgojni oblik kod nas jeste Jednogubi i dvogubi Gijo. Primena mešovite rezidbe je kod ova dva uzgojna oblika vrlo jednostavan. Kod jednogubog Gija uvek imamo jedan kondir i jedan luk, dok se kod dvogubog Gija nalaze dva kondira i dva luka. Princip rezidbe u oba slučaja je vrlo prost. Lukovi koji su izneli rod se uklanjaju do osnove, dok se na ostavljenom kondiru, na kome se najčešće razvijaju dva lastara, gornji po položaju lastar oreže na luk (8-12 okaca), a niži po položaju lastar se oreže na 2 okca odnosno kondir. Luk se potom povija i vezuje uz žicu. Pri tome se vodi računa da su svi lukovi povijeni u istom smeru da bi se izbeglo preklapanje lastara i velika gustina špalira. Iduće godine rezidba se vrši na isti način, luk koji je doneo rod se uklanja do osnove, a lastari na kondiru se orezuju po istom principu.
Kondir koji ostaje prilikom ovog načina rezidbe je vrlo značajan. Lastari koji se razvijaju sa njega uglavnom ne nose rod (odlika sorti koje se ovako orezuju). Iz toga razloga 2-3 lastara koja se razvijaju su vrlo visokog kvaliteta, vrlo dobre vitalnosti, odgovarajuće debljine i odlično diferenciranih zimskih okaca. Ti lastari se zbog svoje uloge s razlogom nazivaju „lastari za zamenu“.
