Krstovdan predstavlja sastavni deo praznika Bogojavljenja. Pored Vaskrsa, Božića i Duhova, praznik Bogojavljenja je četvrti praznik po značaju u našoj Crkvi. Da je tako, pokazuje i činjenica što pored tri najveća praznika, jedino još Bogojavljenje ima svoj pozdrav koji glasi ,,Bog se javi“ a odgovor je ,,Zaista se javi“. Ono što Bogojavljenje čini takođe posebnim i velikim praznikom je to što se praznuje tri dana: prvi dan je Krstovdan, kada praznujemo Hristovo Krštenje u reci Jordanu od strane svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, drugi dan je Bogojavljenje, kada se obeležava molitvena uspomena na Trojično javljanje Boga na zemlji i treći dan je Sabor svetog Jovana Krstitelja, koji posvećujemo najvažnijem učesniku u ovom prazniku posle Gospoda Boga.
Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. A Jovan mu branjaše govoreći: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni? A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada ga ostavi. I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vide Duha Božijega gde silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa nebesa koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji. (Jevanđelje po Mateju 3,13-17)
Krstovdan se slavi kao uspomena na Krštenje Gospoda Isusa Hrista. Pošto se odmah posle krštenja Hristovog, čim je izašao iz vode otvorilo nebo i Gospod se oglasio, u narodu postoji verovanje da se u noć između Krstovdana i Bogojavljenja otvaraju nebesa. Na Krstovdan se strogo posti. Post na Krstovdan je utemeljen na snažnom osećaju vere da je posle Svetog Pričešća, Bogojavljenska voda najveća svetinja koju primamo u svoje telo, te da pred njeno okušanje treba svoje telo spremiti molitvom i uzdržanjem. Krstovdan je posvećen i uspomeni na katihumene, tj.oglašene, odnosno na sve one koji su se spremali za svetu tajnu Krštenja, kroz prethodnu pouku i ispovest.
