Ognjen Škiljević, poznatiji kao Hedonista sa kamena, Hercegovac, doneo je u Srbiju ukuse krševite postojbine svojih predaka. Iz Izgora s prevoja Čemerno, iz gorskih katuna na trpeze širom Srbije stižu sir i kajmak iz ovčije mešine, jabukovo sirće, sok od divljeg nara i preukusni namaz od sremuša. Sve pravljeno kao nekad, kada su ložena ognjišta i svi ukusi su kao nekad što su bili.

Na ovogodišnjem manifestaciji Balkan cheese festival, Ognjen Škiljević predstavio je brend „Hedonista sa kamena” i njegovu saradnju sa farmom „Manir“ iz Deronja. Ova farma proizvodi sir nalik parmezanu, sa zrenjem od godinu dana  i pravi od kravljeg mleka. Osim toga, u njihovoj ponudi su i domaći fermentisani maslaci.

„Kada je reč o sirevima sa dužim periodom zrenja, važno je da se koristi pasterizovano mleko i da se posebna pažnja posveti ishrani krava. Dobra hrana za krave znači kvalitetniju sirovinu, što na kraju rezultira vrhunskim sirom“, objašnjava Škiljević.

Sir ovog tipa najčešće se koristi u gastronomiji, a naročito je popularan za ribanje preko testenina i specijaliteta u restoranima. Dodatne informacije o njemu mogu se pronaći na Instagram stranici farmavanir.

Povratak tradiciji i rast interesovanja za domaće proizvode

Interesovanje za kvalitetne, domaće proizvode je u porastu, što je pokazala i nagrada koju je sir sa farme „Manir“ osvojio pre dve godine za inovaciju u kategoriji tvrdih sireva.

„Ljudi se sve više okreću malim proizvođačima i tradicionalnim metodama proizvodnje. Ovaj trend je posebno ubrzan nakon pandemije, kada su mnogi počeli da traže zdravije alternative industrijskim proizvodima“, kaže Štilević.

On predstavlja i druge hercegovačke proizvode, kao što su sirće od jabuke, pesto od sremuša, sir iz mešine i hladno ceđeni sok od divljeg nara.

„Sok od divljeg nara dobija se hladnim presovanjem, bez dodataka vode i šećera. Bogat je aminokiselinama i vitaminima, a posebno je koristan za prostatu. Najbolje ga je konzumirati ujutru, u maloj kafenoj šolji. Zbog kiselog ukusa, može se mešati sa vodom i medom, što je idealno za decu“, ističe on.

Mali proizvođači protiv industrijske proizvodnje

Štilević naglašava da je sve više ljudi koji podržavaju male proizvođače i njihov način rada, jer industrijska proizvodnja često podrazumeva upotrebu aditiva i hemijskih sredstava.

„Mala proizvodnja omogućava veću kontrolu kvaliteta. Čovek zna šta pravi, kako pravi i kako plasira svoj proizvod. Uvek će postojati niša kupaca koji cene ručno rađene, prirodne proizvode“, kaže on.

Dok velikih profita u ovom poslu nema, mali proizvođači mogu da prehrane svoje porodice i da budu zadovoljni onim što rade.

Hercegovački duh u Srbiji

Ognjen  Škiljević,  već deset godina aktivno radi na promociji hercegovačkih proizvoda u Srbiji.

„Odrastao sam na ovim proizvodima, gledao kako se prave i želim da očuvam tu tradiciju. Proteklih godina sam se trudio da što više ljudi upoznam sa hercegovačkom gastronomijom, i nastaviću da radim na tome i u budućnosti“, zaključuje on.