Salata je veoma značajna povrtarska kultura. U zatvorenom prostoru, pored paradajza, paprike i krastavca salata zauzima stalno mesto u ciklusu proizvodnje povrća. Salata je biljka koja ima kratku vegetaciju, a u ishrani se koriste listovi, tako da tokom proizvodnje salate strogo treba voditi računa o upotrebi mineralnih đubriva i pesticida, jer prekomernom upotrebom đubriva i pesticida mogu biti veliki ostaci štetnih materija koji je čine umesto zdravom otrovnom namirnicom.
U proizvodnji salate kako na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru neke bolesti su stalno prisutne, pa je potrebno obratiti posebnu pažnju na sprečavanju njihove pojave ili njihovom suzbijanju. Najznačajnije bolesti koje se javljaju u proizvodnji zelene salate su: plamenjača (Bremia lactucae), siva trulež (Botrytis cinerea) i bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum).
Plamenjača salate se javlja u vlažnim i prohladnim uslovima. Simptomi su svetlo zelene pege koje požute, zatim postaju smeđe i na kraju se na naličju u okviru pega javlja sivo bela prevlaka.
Siva trulež se javlja kada je visoka vlaga i temperatura i u takvim uslovima bolest se veoma brzo širi. Simptomi se javljaju na lišću pri dnu glavice koje požuti, nekrotira i dobija sivu prevlaku.
Bela trulež se obično javlja u vreme formiranja glavica, listovi se opuste i cela biljka polegne. Na donjem delu glavice javlja se vodenasta trulež i dolazi do propadanja čitave glavice. Što se tiče zaštite od ovih bolesti potrebno je preduzeti sve preventivne mere pa tek onda primeniti hemijske. Zelena salata je najbolji primer da preventivna zaštita daje najbolje rezultate.
Preventivne mere koje treba preduzeti su:
– Izbor tolerantnih i otpornih hibrida i sorti na bolesti
– Uklanjanje biljnih ostataka prethodnih kultura i zaraženih biljaka obolelih tokom vegetacije
– Za proizvodnju rasada koristiti sterilan supstrat i kontejnere
– Ne prekomerno navodnjavanje (svakih 20-tak dana 25-30 l/m² )
– Regulisati temperaturu i vlažnost i provetravati kada god je to moguće
– Rasađivati salatu na malč foliju
Primenom preventivnih mera tokom zimskog perioda, bolesti na zelenoj salati nisu značajniji problem, tako da primena fungicida u prvoj polovini vegetacije je nepotrebna ili svedena na najmanju moguću meru.
Kada su u pitanju štetočine značajnije probleme u proizvodnji salate prave puževi i krtice. Puževe uglavnom treba mehanički suzbijati i to ručnim kupljenjem, najbolje u zoru. Na mestima gde se puževi skupljaju mogu se postavljati klopke od crepa, džakova napunjenih krompirom, mrkvom, naklijalim žitaricama i sl., tako da se mogu lakše skupiti. Ove klopke treba postaviti uz ivice plastenika. Krajnja mera u suzbijanju puževa je primena hemijskih sredstava u vidu mamaka na bazi metiokarba ili metaldehida. Mamke je najbolje postavljati nakon zalivanja oko biljaka na zemlju i posle nekoliko dana ih menjati. Krtice su korisne životinje, ali svojim kretanjem kroz zemljište prave štete. Zbog toga ih treba terati zalivanjem njihovih hodnika ili postavljanjem krpa natopljenih u naftu ili u krajnjoj nuždi se mogu koristiti dimni repelenti.
