Ivan Joksimović ima samo 20 godina, ali već vodi ozbiljno poljoprivredno gazdinstvo u Kovinu, gde živi i radi sa porodicom. Njegova posvećenost i ljubav prema zemlji nasleđeni su od oca i dede, koji su mu, kako kaže, bili najveća inspiracija da ostane na selu i nastavi porodičnu tradiciju.

„Moj otac je radio sa dedom, i onda sam ja ušao u poljoprivredu. To mi se mnogo svidelo i hteo sam da nastavim taj posao. Jednostavno, to je prelep posao“, kaže Ivan. Na svom imanju obrađuje oko 100 lanaca i isto toliko lanaca zemlje. Primarne kulture su mu soja, kukuruz i suncokret, a najviše se bavi sojom – čak 90 odsto njegovih njiva zasejano je ovom kulturom. Kako objašnjava, u kovinskom kraju prinosi soje su veoma dobri, i kreću se od dve do tri tone po lancu, u zavisnosti od godine.

„Sojom se bavimo najviše jer daje veliki prinos u našem kraju. Soju čuvamo godinu dana, pa je onda prodajemo u silosima u okolini“, objašnjava mladi poljoprivrednik.

Ivanovo gazdinstvo poseduje četiri traktora i jedan kombajn, a nedavno su, uz pomoć državnih subvencija, kupili i novu prskalicu. Kako kaže, dobili su podsticaje po hektaru, kao i povraćaj dela sredstava za nabavku mehanizacije.

Ono što posebno izdvaja ovo gazdinstvo je činjenica da se u posao uključila cela porodica. Osim Ivana, na imanju rade i njegov otac i majka, a u poslovima je nekada pomagala i sestra.

„Majka nam puno pomaže, čak i traktor vozi. Već godinama je za volanom. I otac vozi, i sestra je ranije pomagala, mada sada trenutno nije tu“, ističe Ivan.

Uprkos mladosti, ovaj poljoprivrednik pokazuje zrelost i viziju, dokazujući da život na selu i rad u polju mogu biti izbor i prilika – a ne nužnost. Njegova priča je primer kako mlad čovek može da ostane u svom kraju, živi od zemlje i bude uspešan.

Ilija Kotarica: „Odrastao sam u traktoru – vidim svoju budućnost u poljoprivredi“

Iako tek srednjoškolac, Ilija Kotarica iz Kovina već zna čime želi da se bavi u životu. Dok njegove vršnjake više interesuju grad i tehnologija, Ilija svojim putem ide ka njivama, traktorima i domaćoj proizvodnji. Sa samo 17 godina aktivno radi sa svojim dedom na poljoprivrednom gazdinstvu.

„Bavimo se ratarstvom – uglavnom uzgajamo pšenicu, kukuruz i suncokret. Radim sa dedom, jer roditelje poljoprivreda ne zanima. Obrađujemo oko 10 lanaca zemlje i u tome vidim svoju budućnost. Želim da napredujem u tom poslu“, kaže Ilija.

Ponosno ističe da je od malih nogu zavoleo poljoprivredu, jer je detinjstvo proveo uz dedu i traktore.

„Oduvek sam bio uz njega. Odrastao sam u traktoru. Više sam vremena proveo sa dedom nego sa mamom i tatom, i taj život mi se svideo“, priča mladi poljoprivrednik.

Iako pohađa drugu godinu Srednje mašinske škole u Pančevu, Ilija priznaje da ga škola ne zanima preterano – upisao je čisto da ima završeno srednje obrazovanje. Njegova prava škola je polje, a pravi učitelj – deda.

„Još sam mlad da sam upravljam mehanizacijom, ali deda vozi traktor, a ja mu pomažem u svim ostalim poslovima“, dodaje Ilija.

Živi sa roditeljima, ali je deda stalno prisutan i uključen u svakodnevne poslove.

Uprkos mladosti, Ilija pokazuje zrelost i odlučnost. Dok mnogi mladi razmišljaju o odlasku iz zemlje, on veruje u domaću poljoprivredu i spreman je da svoj život posveti zemlji i radu koji ga, kako kaže, ispunjava.