Pčelarska farma Mimi i Ivana iz Lazareva kraj Zrenjanina bavi se proizvodnjom meda već petnaest godina. Počele su svoju priču spontano, sa nekoliko košnica, iz ljubavi prema pčelama i prirodi. Danas imaju troje dece i stotine mednih gnezda.
Med obogaćuju voćem i seckanim semenkama, pa su njihove mešavine prava eksplozija ukusa oplemenjenih višnjom, malinom, kupinom, semenom koprive, aronijom, lešnicima, suvom šljivom, sveukupno zdravim i neophodnim za održanje vitalnosti i imuniteta. Ispred ovih pčelinjih proizvoda stoje Mimi i Ivana.
Danas imaju oko stotinu košnica. U svaku od njih, kaže Ivana, uloženo je mnogo ljubavi, pažnje i rada. „To je živi organizam. Nije to posao koji se samo radi – to se živi.“
Sezona pčelarenja, objašnjava, nikad nije ista. „Jedne godine bagrem rodi, druge ne. Sve zavisi od vremena, vetra, vlage. Ove godine bagrema nije bilo skoro uopšte, a to nam je osnovna paša.“
Ipak, nisu se predali. „Suncokretova paša je bila odlična, to nas je izvuklo,“ dodaje. „Prosečan prinos je bio oko 20 do 30 kilograma po košnici, što je sasvim pristojno, iako je nekad bilo i duplo više.“
Seća se vremena s početka 2000-ih, kada je samo od suncokreta dobijano i do 40 kilograma meda. „Danas, ako pređe deset kilograma, to je praznik. Priroda se promenila – klima, hemija, sve. Nešto u vazduhu više nije isto.“
„Pre četiri-pet godina moja supruga je predložila da med počnemo da pakujemo u male tegle, da dodamo nešto novo – voće, bilje, začine. Ljudi su to odmah zavoleli,“ . „Sada pravimo i kremasti med, koji se lako maže i dugo traje., uključuje se u priču Ivanin suprug.
Med sa zelenim oraščićima
Napravljeno po starom, tradicionalnom receptu potapanjem mladih, zelenih oraščića u med. Odležavanjem u medu, dobija se lekoviti sirup koji je bogat viraminom C i jodom.
Ova kombinacija odlično se pokazala kod problema sa štitnom žlezdom. Takođe je dobra kod anemije, prehlade, kašlja, upale krajnika, za pročišćavanje jetre.
Prodaju na lokalnim pijacama, sajmovima, bazarima i putem interneta. „Kupci danas hoće da znaju od koga kupuju. Ima puno falsifikata, i zato je poverenje najvažnije,“ dodaje.
Klimatske promene, tvrde Mimi i Ivana sve više otežavaju posao. „Ne znaš više kad će bagrem procvetati, kad će suncokret da rodi. Sve se pomerilo. Pčele osećaju i najmanju promenu,“ kaže Ivana.
Ipak, ne gube volju. Svoju opremu, prevoz i radionicu imaju kod kuće, a država, kroz subvencije, makar delimično pomaže. „Hiljadu dinara po košnici nije mnogo, ali znači. Kad kupiš novu opremu, država vrati pola. Svaka pomoć dobro dođe.“
Osim meda, u njihovoj radionici nastaju i pravi banatski specijaliteti – medena rakija, likeri, pa čak i planovi za pivo s medom. „Rakiju s medom pravimo za dušu, za prijatelje,“ kaže kroz smeh. „To je malo rakije, malo meda – i bude pravo piće.“
Dok jesen ulazi u kraj, pčele se spremaju za zimu. „Ne dodajemo im mnogo hrane,“ objašnjava Ivana. „Pčele imaju svoj med koji ne vadimo. To je njihova zimska hrana. Samo u sušnim periodima damo malo sirupa.“
A kad sunce zađe iza ravnice, zujanje pčela se utiša, ali ljubav prema ovom poslu – ne prestaje. „Pčelarstvo nije posao. To je način života,“ kaže Ivana dok gleda prema košnicama. „Sve dok pčele lete, i mi ćemo.“