Cvećarstvo je jedna od najprofitabilniji grana u srpskoj poljoprivredi. Prema poslednjim podacima pod zasadima cveća je nešto više od 1.000 hektara od čega je plastenička proizvodnja zastupljena na oko 302 hektara. Kako je nedavno rekao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić sa jednog hektara pod cvećem može se ostvariti prihod i nekoliko desetina puta veći nego u ratarstvu. Zato ne čudi što se sve više porodica u Srbiji okreće plasteničkoj proizvodnji cveća. Potražnja za cvećem ne opada, a proizvodnja u plasteniku omogućava stabilniju proizvodnju nego na otvorenom polju. Međutim, kao i u drugim oblastima poljoprivrede i plastenička proizvodnja cveća poslednjih godina prolazi kroz pravu revoluciju. Inovacije u tehnologiji omogućavaju veću produktivnost, bolji kvalitet biljaka i efikasnije upravljanje resursima. U svetu cvećarstva posebno u razvijenim agrarnim zemljama sve je više pametnih plastenika (Smart Greenhouses), koji se prave od termofolije, opremljeni su raznim senzorima (merenje temperature, vlage zemljišta i vazduha) LED lampe koje troše manje struje, ali pružaju cveću veću količinu svetlosti posebno u zimskom periodu, automatizovano navodnjavanje, prihrana, umesto suprstrata se koristi kokosovo vlakno, kamena vuna…
Srpski proizvođači cveća, barem većina njih, najčešće rade u klasičnim plastenicima koji su jednostavne konstrukcija od cevi, plastična folija, provetravanje kroz prozore i ručno zalivanje ili „kap po kap“ sistem. Takav plastenik može dati solidne rezultate, ali ima velike mane zato što biljke zavise od vremenskih prilika, temperatura varira, vlažnost je nepredvidiva, a samim tim i kvalitet cveća ume da oscilira. Leti, kad upeče zvezda u takvim plastenicima može da bude nepodnošljivo vruće, a zimi plastenici moraju da se dogrevaju kako bi se biljkama pružili oprimalni uslovi za rast i razvoj. I kako onda tu primeniti inovacije i unaprediti proizvodnju, a da to, prema račinici srpskog domaćina, ne košta kao „ Svetog Petra kajgana“.
Dobra vest je da već postojeći plastenici mogu da se unaprede, a koliko treba uložiti i koliko će se sve to isplatiti zavisi od samog proizvođača i njegovih ambicija. Za manje proizvođače, koji gaje sezonsko saksijsko cveće poput petunija, hrizantema ili muškatli, najveći efekat imaju jeftinije inovacije:
- sistem kap po kap sa fertigacijom – ulaganje je od tri do pet evra po kvadratu, a već prve sezone donosi uštedu vode i đubriva
- osnovni senzori i automatizacija zalivanja – koštaju od 1.000 do 3.000 evra za plastenik od recimo 500 kvadrata, ali značajno smanjuju ljudski rad i greške
Ove dve investicije vraćaju se najčešće u roku od najviše dve godine. Ko želi da napravi korak više, ulaže u bolju foliju, ventilaciju i grejanje što je ozbiljnije ulaganje koje traži veća materijalna sredstva, ali obezbeđuje stabilnije uslove uzgoja cveća i smanjuje bolesti. Uložena ulaganja se vraćaju u roku od dve do tri godine.
Najskuplja, ali i najmoćnija tehnologija su LED svetla. Za jedan manji plastenik treba izdvojiti od 5.000 do 8.000 evra. Međutim, ovo omogućava proizvodnju van sezone odnosno u vreme kad je cveća manje, a cene više. Povraćaj je sporiji i uloženo se vraća u roku od pet do šest godina, ali je prihod stabilan posebno ako se radi rezano cveće koje je najtraženije u cvećarama tokom cele godine. Dobra vest je da se većina tehnologija može ugraditi u već postojeće objekte. Početni korak najčešće je dodavanje sistema za automatsko zalivanje, a zatim postepeno ulaganje u bolju foliju, ventilaciju i na kraju LED rasvetu. Na taj način proizvođač može da raspoređuje troškove, a da svake godine ima vidljiv napredak u kvalitetu i količini cveća. Kada se sve to stavi na papir to otprilike izgleda ovako:
Jedno domaćinstvo u Srbiji koje gaji hrizanteme na 400 m² u klasičnom plasteniku zarađuje oko 6.000 do 8.000 evra godišnje. Ukoliko pređe na smart sistem sa automatskim navodnjavanjem i LED svetlom, dobija:
- brži ciklus (dodatna berba u godini)
- uštedu vode i đubriva
- kvalitetnije cvetove koji imaju veću cenu
Tako se prihod može povećati za 20 do 30 odsto što znači da se investicija u pametnu tehnologiju vraća za najviše šest godina, a zatim počinje da donosi čist profit.
Na pitanje da li se to zaista isplati svaki ozbiljan proizvođač cveća će vam reći da u ovom biznisu često nije ključna količina, već kvalitet i pravi trenutak. Ako petunija ili ruža stigne baš u vreme najveće tražnje, dobija cenu koja pokriva sva ulaganja. Pametne tehnologije upravo to omogućavaju stabilnost i predvidivost. Za manja domaćinstva, brzo se isplati ulaganje u automatizaciju zalivanja i bolju mikroklimu. Za ozbiljnije cvećare, koje žele da prate evropske standarde i možda ciljaju izvoz, pametni sistemi postaju nužnost. Kako ističu stručnjaci budućnost plasteničke proizvodnje cveća nije u tome da radimo više, već da radimo pametnije. Svako domaćinstvo može postepeno da uvodi nova rešenja od jednostavnih sistema za vodu do svetlosnih tehnologija koje omogućavaju da cvet procveta onda kada je najpotrebniji tržištu, a tada i donosi najbolju zaradu proizvođaču.