Loš rod žitarica donosi znatna poskupljenja sirovina, a samim tim i prehrambenih proizvoda. Da bi se sprečio rast cena, smanjuju se akcize na dizel, daju krediti za setvu, otpisuje dug za odvodnjavanje.

Država ima nameru da pomogne srpskim poljoprivrednicima, koji su ove godine „postradali“ od suše.

Skidanje dela akciza za nabavku dizela, subvencionisani krediti za setvu, angažovanje Direkcije za robne rezerve i moguć otpis dela duga za naknadu za odvodnjavanje, samo su neke od mogućih mera koje bi država trebalo da usvoji.

Kako „Novosti“ saznaju, ovo će biti današnje teme o kojima će ministri raspravljati na zajedničkoj sednici vlada Srbije i AP Vojvodine.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Fonda „Žita Srbije“, velika su očekivanja od današnjeg sastanka.

– Očekuje se da će ove godine biti oko četiri miliona tona kukuruza, što je za 50 odsto manje nego prošle godine – kaže Saković. – Soje će biti oko 400.000 tona, što je u odnosu na 2013, prepolovljeno. Suncokreta će biti za nekih 15 odsto manje nego u 2016. Procene su da je ukupna šteta na kukuruzu, soji i suncokretu oko 620 miliona evra.

Suša nije zadesila samo poljoprivrednike u Srbiji, već će, sudeći prema najavama stručnjaka, tako „presušiti“ i novčanici građana.

Drastično manji rod žitarica, već je podigao cenu stočne hrane, a to će, neminovno, uticati i na rast cene mleka, mesa, ulja.

– Ukoliko i dođe do poskupljenja namirnica, to bi trebalo da bude za nekih pet do deset odsto – priča Milan Prostran, agroekonomista.

– To ćemo znati u narednih nekoliko meseci, jer sve zavisi od kretanja cene sirovina, suncokreta, soje i šećerne repe, kada se govori o ulju, šećeru i stočnoj hrani. Inače, kod nas meso, naročito svinjsko, juneće i teleće već ima izuzetno visoku cenu, što je uzrokovano cenom žive stoke. Svinje su lane u ovo vreme koštale 110 kilogram, sada je ta cena 210 dinara. Kočnica nekog većeg povećanja biće kupovna moć građana, koja je izuzetno skromna. U suprotnom, ukoliko dođe do većeg povećanja cena, potrošači će se okrenuti jeftinijim proizvodima.

Prema rečima Prostrana, rast cena mogu da iskoriste i uvoznici, jer su slobodni da nabave sirovine u inostranstvu po nižim cenama. Tu je i Direkcija za robne rezerve, koja može da smiri tržište sa onim proizvodima koje ima na raspolaganju, kao što su ulje, brašno…

Da do poskupljenja hrane može da dođe, potvrdio je i Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. Prema njegovim rečima, višemesečna suša izazvala je elementarne nepogode širom zemlje, koje su desetkovale rod, što će se sigurno odraziti na cenu stočne hrane. To je samo početak.

MALA ULAGANjA

Poljoprivrednici stalno ukazuju da se u poljoprivredu malo ulaže, da ne postoje subvencije za gorivo i đubrivo, i da se to odražava na skuplju proizvodnju. Naši poljoprivrednici nisu konkurentni.

– Ne primenjuje se dovoljno agrotehničkih mera, nema kvalitetnog semena i đubriva, jednostavno, sve je redukovano – kaže Kiš. – Za jesenju i prolećnu setvu biće sigurno upotrebljeno duplo manje đubriva nego ove godine, a to će se sigurno odraziti na prinos. Na kraju mi budemo krivi, jer ispada da ne znamo da proizvodimo. A, u stvari tu postoji nerazumevanje Ministarstva i Vlade. Poljoprivrednik sav novac koji dobije uloži u proizvodnju.