Dok je u razvijenim zemljama primena novih tehnologija u poljoprivredi odavno uzela maha u Srbiji je taj proces još uvek u povojima a jednu od prepreka sa kojom se suočava predstavlja sitni zemljišni posed koji preovladava na našim prostorima
Ipak, iz Instituta BioSens poručuju da uzimajući u obzir plodnost zemljišta u našoj regiji, pogotovo u Vojvodini, postoji veliki potencijal za unapređenje i modernizaciju poljoprivrede.
– Digitalizacija i uvođenje savremenih tehnologija u poljoprivredi nije stvar izbora, već neophodnosti, ukoliko želimo da budemo kompetativni na evropskom, pa i svetskom tržištu – kažu za Danas u Institutu BioSens.
Većina obradivog zemljišta u Srbiji u posedu je malih poljoprivrednih proizvođača. Veličina parcela se kreće od dva do pet hektara. Samo 16 odsto obradivog zemljišta je u rukama velikih kompanija i preduzeća. Stepen usvojenosti novih tehnologija među malim proizvođačima je nizak jer su ulaganja u nove tehnologije velika uzimajući u obzir veličinu parcele na kojoj uzgajaju useve, objašnjavaju u Institutu BioSens.
U tom institutu, navodeći primere iz inostranstva, naglašavaju da postoji značajna razlika između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije kada se govori o stepenu usvajanja informaciono-komunacionih tehnologija među poljoprivrednicima. Dok se u SAD procenat poljoprivrednika koji primenjuju neku vrstu naprednih digitalnih tehnologija kreće od 20 do 80 odsto u evropskim zemljama ovaj procenat se kreće od nula do 24 odsto.
Stvarajući inovativna rešenja koja su dostupna svim poljoprivrednicima bez obzira na veličinu njihovog gazdinstva, Institut BioSens ima viziju da malim poljoprivrednicima u regionu po dostupnim cenama pruži digitalne tehnologije koje će im omogućiti da se održe u globalnom konkurentnom okruženju.
Savremene tehnologije nasušna potreba
Agroekonomista Milan Prostran naglašava za Danas da je korišćenje savremenih tehnologija od nasušne potrebe za poljoprivednike u Srbiji i takođe primećuje da to u ovom trenutku čini samo mali broj poljoprivrednih proizvođača.
– Prvi put sam se sa primenom informacionih tehnologija u poljoprivredi susreo 90-ih godina u SAD tačnije Teksasu, Kanzasu i još nekim državama. Te tehnologije koriste rančeri i osnovne stvari koje ih zanimaju su vremenska prognoza da bi znali kada će da seju i oru, cena potrebnih repromaterijala na tržištu kao i berzanske cene proizvoda koje prodaju – objašnjava Prostran.
Kada je reč o Srbiji naš sagovornik ističe da samo mali broj poljoprivrednika koristi napredne tehnologije.
– Svi oni koji imaju male posede, a takvih je najviše, uglavnom ne koriste informacione tehnologije. Problem je što je nabavka te opreme skupa plus potrebna je i stručnost u poznavanju i baratanju tim tehnologijama koja su u ovom trenutku ograničene samo na vlasnike većih poljoprivrednih gazdinstava. Međutim, to ne znači da i drugi to jest poljoprivrednici sa manjim posedima ne treba da ih koriste. Jednostavno, moraju da bi išli u korak sa vremenom. Jedan od načina kako bi njima bilo lakše da dođu do potrebne opreme i stručnih tumačenja korišćenja iste je stvaranje poljoprivrednih zadruga. Formiranje zadruga je nužno za ukrupnjavanje poseda u Srbiji i preživljavanje malih gazdinstava a s obzirom da bi to bili veliki sistemi korišćenje inovacionih tehnologija više ne bi predstavljalo problem – navodi naš sagovornik i dodaje da bi i država trebalo da se uključi u ceo proces i da edukuje poljoprivrednike o značaju korišćenja informacionih tehnologija.
Podrška razvoju održive poljoprivrede
Institut BioSens je javna naučnoistraživačka ustanova i evropski centar naučne izvrsnosti koji se fokusira na razvoj digitalnih tehnologija i njihovu primenu u poljoprivredi. Misija Instituta BioSens je da podrži razvoj efikasne poljoprivrede u kojoj će se uz manja ulaganja i rizike ostvarivati veći prinosi. Kroz svoj rad Institut BioSens ukršta dva najperspektivnija sektora u Srbiji, informaciono komunikacione tehnologije i poljoprivredu, u nastojanju da podrži razvoj održive poljoprivrede i omogući transfer tehnologija i inovacija.
