Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pesticida štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i ekonomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na vrstu pesticida – neonikotinoide. Oni podjednako štete i pčelama samicama i medonosnim pčelama, a njihovi tragovi su pronađeni i u uzorcima meda

Prvi koraci zaštite populacije pčela preduzeti su još prošle godine i to kada je Evropska unija zabranila tri vrste pesticida. Ova odluka je stupila na snagu u decembru i obuhvata klotianidin, imidakloprid i tiametoksam. Francuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetamiprid.

Zabrana je naišla na nerazumevanje poljoprivrednika koji smatraju da će im nova zabrana vezati ruke i da neće moći da se „takmiče“ na prehrambenom tržištu ukoliko izgube pravo da zaštite svoje oranice od štetočina.

Neonikotinoidi predstavljaju grupu insekticida sa najširom primenom u svetu, a u upotrebu su ušli devedesetih godina 20. veka. Oni su nervni otrovi koji izazivaju širok opseg problema za insekte, a do današnjeg dana brojna istraživanja su ukazala na to da imaju veze sa padom brojnosti pčela, s obzirom na to da one oprašuju njive koje poljoprivrednici prskaju ovim hemikalijama.

Negativni uticaj neonikotinoida se odražava kroz oštećenje pamćenja, dezorijentisanost i nemogućnost insekta da se vrati u svoju koloniju, slabljenje nivoa plodnosti, smanjenje broja matica, a u pojedinim slučajevima uzrokuje i smrt jedinke.

Kao drugi razlozi za pomor u košnicama navode se bolesti i gubitak cvetnih staništa.

S obzirom na to da pčele oprašuju tri četvrtine svih useva na Zemlji, nezamenjiv su deo globalnog ekosistema.