Svedoci smo, iz godine u godinu, promena vremenskih uslova i veoma čestih vremenskih nepogoda koje pogađaju našu zemlju, a time i poljoprivredne proizvođače i njihove useve, stoku, objekte, na različite načine. Neposredno ili posredno. Stoga se postavlja pitanje neophodnosti osiguranja istih. Iz godine u godinu, prema podacima sa terena, broj osiguranika raste ali je on izuzetno mali u odnosu na broj poljoprivrednih proizvođača koji se bave različitom poljoprivrednom proizvodnjom.
Kako bi smanjili rizike u svojoj proizvodnji, poljoprivrednici treba da osiguravaju svoju proizvodnju što više. Neophodno je raditi na podizanju svesti naših poljoprivrednih proizvođača o tome da osiguranje prihvataju kao neophodnu investiciju a ne kao još jedan u nizu troškova. Naročito je to bitno za one čiji je stepen ulaganja u proizvodnju veći, time bi i njihova zainteresovanost trebala da bude veća za osiguranjem.
Takođe gazdinstva koja se bave specijalizovanom proizvodnjom (zasadi voća, uzgoj mlečnih krava, tov I sl) ne bi smeli dozvoliti da im prirodne nepogode unište celokupnu proizvodnju i ostanu bez prihoda uopšte. Kako su klimatske promene sve evidentnije I drastičnije neophodno je uvesti, kao u nekim zapadnim zemljama, “obavezno osiguranje”gde svi oni koji nisu osigurali svoju proizvodnju ne mogu konkurisati ni za podsticaje države. Treba napomenuti da pojedine lokalne samouprave vide značaj osiguranja I u svoj program podrške poljoprivredi uključuju i meru podrške osiguranja u određenom procentu, što kada se doda na procenat podrške države nije ni malo zanemarljivo. Stoga je zaključak da bi osiguranjem useva i životinja poljoprivredni proizvođači značajno smanjili proizvodne rizike svoje proizvodnje i istu učinili izvesnijom.