Zaštita kruške od V. pirina se zasniva na primeni preparata na bazi neorganskih jedinjenja bakra i sumpora u toku mirovanja vegetacije čime se smanjuje inokulum gljive na grančicama. S obzirom da se određen procenat konidija sa grančica oslobodi i nakon bubrenja pupoljaka kao i to da period oslobađanja askospora iz prezimelog lišća traje 6-8 nedelja, neophodna je primena fungicida i tokom vegetacije.
Od preventivnih fungicida u svetu se mogu primeniti preparati na bazi aktivnih supstanci: bakar-hidroksid, bakar oksihlorid, metiram, mankozeb, propineb, ciram, folpet, kaptan, dodin i dr. Krečni sumpor se navodi kao najefikasniji preparat za suzbijanje konidija na grančicama. Pored kontaktnog delovanja ima izraženo i eradikativno delovanje. Prodire u unutrašnjost zaraženog tkiva, odnosno pustule pri čemu se sprečava dalje formiranje spora (konidija). Drugi fungicidi kao što su bordovska čorba i kvašljivi sumpor manje su efikasni u odnosu na krečni sumpor iz razloga što deluju površinski, odnosno nemaju sposobnost prodiranja u unutrašnjost pustula. Takođe, treba naglasiti da je za suzbijanje izvora inokuluma na grančicama potrebna kvalitetna primena, odnosno dobra pokrivenost grančica navedenim fungicidima. Međutim, na nekim sortama kruške u uslovima vlažnog vremena krečni sumpor može izazvati fitotoksične reakcije u vidu pojave rđaste prevlake na plodovima. Ovo je izraženo na sortama sa mekom pokožicom. Iz tog razloga krečni sumpor se primenjuje na početku otvaranja pupoljaka odnosno do fenofaze zelenog vrha.
Sistemični fungicidi
Ovi fungicide sposobni da sustignu miceliju gljive 72 sata (48 sata) nakon infekcione kiše, odnosno ispoljavaju kurativno delovanje. Sistemični fungicidi se u biljci kreću na manja ili veća rastojanja, spram toga imamo translaminarne (lice – naličje) i prave sistemike. Prednosti sistemičnih fungicida u odnosu na preventivne fungicide su: translociranje u nove priraste, otporni na spiranje kišom (nalaze se u unutrašnjosti biljke), ispoljavaju visoku biološku aktivnost, efikasni u malim količinama i niske akutne toksičnosti. Nedostatak je mogućnost gljiva da razviju rezistentnost prema njima. Primena sistemičnih fungicida se preporučuje u kombinaciji sa preventivnim fungicidima.
Od sistemičnih fungicida u svetu se koriste: triazoli (difenokonazol, tebukonazol, miklobutanil), strobilurini (piraklostrobin, krezoksim-metil, trifloksistrobin), anilinopirimidini (ciprodinil i pirimetanil), karboksamidi (boskalid, fluopiram, fluksapiroksad, pentiopirad, izopiram), tiofanati (tiofanat-metil) i fosfonati (kalijum-fosfid).
Triazoli se odlikuju najizraženijim kurativnim delovanjem, prema literaturnim podacima mogu da sustignu miceliju gljive do 72 sati nakon infekcione kiše, međutim u praktičnom smislu oni mogusustignuti miceliju gljive do 48 sati nakon infekcione kiše. Triazoli predstavljaju grupu kurativnih fungicida, čiji mehanizam delovanja jeste inhibicija demetilacije C-14 ergosterola. Oni poseduju veliki broj poželjnih karakteristika, kao što su visoka fungicidna aktivnost, niska toksičnost prema drugim organizmima, protektivna i kurativna svojstva, kao i kompatibilnost sa drugim merama u okviru integralne zaštite bilja.
Strobilurini ispoljavaju protektivno i kurativno delovanje. To su inhibitori transporta elektrona između citohroma b i c1 (kompleks III) u mitohondrijalnom respiratornom lancu tako da dolazi do poremećaja u produkciji ATP (adenozin-tri-fosfat). Broj tretiranja je promenljiv i u direktnoj vezi je sa količinom inokuluma gljive i vremenskim uslovima.
Prema nekim programima zaštite u Srbiji, prvo tretiranje treba izvesti u fenofazi bubrenje pupoljaka preparatima na bazi neorganskih jedinjenja bakra. Drugo tretiranje treba obaviti u fenofazi „mišje uši“ ukoliko su ostvareni uslovi za infekciju. Tada se mogu koristiti preparati iz grupe ftalimida ili ditiokarbamata. Sledeće tretiranje se obavlja tokom cvetanja kombinacijom fungicida (ditiokarbamat + triazol). U fenofazi precvetavanja se primenjuje kombinacija fungicida (ditianon + triazol). Do fenofaze precvetavanja intervali između tretiranja su kraći, 7 do 10 dana, dok se nakon precvetavanja tretiranja izvode u intervalima 10 do 15 dana i u tom periodu mogu se primeniti fungicidi iz grupe ftalimida ili ditiokarbamata (Miletić, 2019).
S obzirom na biologiju patogena najvažnije je dobro zaštititi krušku u fazi mirovanja vegetacije i od perioda kretanja vegetacije do fenofaze precvetavanja. Ako se u tom periodu kruška dobro zaštiti kasnije nisu potrebna tretiranja ili u ekstremno kišovitim godinama je potrebno obaviti još nekoliko tretiranja.
