U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.
Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.
U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.
Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.
Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.
Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.
Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.
U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.
Odgovor na klimatske promene
Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.
