Pepeo je proizvod sagorevanja organske materije – drveta. Od davnina se koristi kao najbolje kalijumovo đubrivo. Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35% kalcijuma) je dobro kalijumovo đubrivo (0,5kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci. Pepeo dobijen od uglja ili nepoznatog porekla ne sme se koristiti kao đubrivo.

Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorevanjem organske mase najčešće drveta (listopadnog kao i četinara).U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma, sadrži i  mikroelemente. Kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu. Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća i povrća , na bolju obojenost plodova i na njihovu slast.

Alkalno je đubrivo i ima izuzetan značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popravljanje njegovih fizičkih osobina – strukture agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost tla. On povećava propusnost vode, pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u zemljištu, poboljšavanjem poroznosti i aeracije zemljišta тј. poboljšava vazdušni, vodni i toplotni režim u zemljištu.Таkоđе utiče i na prinos koštičavog voća. Zato ga treba primenjivati u praksi kao đubrivo, na zemljištima koje imaju potrebe za tim.

Pre upotrebe pepela , obavezno treba uraditi agrohemijsku analizu zemljišta sa preporukom za đubrenje i  primeniti isključivo pepeo kojem se zna izvor.

Primena prevelikih količina pepela može uticati na smanjenu dostupnost fosfora zbog alkalnosti sredine.

Kada je pepeo pomešan sa kompostom, može se upotrebljavati kao malč oko većine voćaka, osim kod maline koja voli kisela zemljišta. Voćke, zavisno od vrste, uglavnom dobro uspevaju na lagano kiselim zemljištima pa im ne bi trebalo dodavati velike količine pepela.Od malo veće upotrebe pepela koristi bi trebalo ima vinove loza, a naročito ribizla. Pepeo se može dodavati u voćnjak direktno na zemljište u količini od 50-150 g/m² uz obaveznu plitku obradu 3-5 cm.

Pepeo neće biti dovoljan, ne sadrži azot,  već u đubrenju treba koristiti i odgovarajuće količine đubriva sa povećanim sadržajem azota i fosfora. Količina pepela kojom se tretira mora biti kontrolisana, a preporuka je da se na površini od 100 m² koristiti ne više od 10 kg pepela godišnje. Upotreba pepela u poboljšavanju zemljišta mora biti s namerom da se postigne, odnosno održi optimalna kiselost zemljišta. Jesen je, pravo vreme za đubrenje, odnosno primenu pepela u voćnjaku .