Još se ne zna kolike su posledice poplava u poljoprivredi, ali je izvesno da će prinosi u nekim krajevima biti drastično umanjeni. U ariljskom i ivanjičkom kraju maline su osnovni ili dodatni prihod, bez kojeg će ostati mnogi žitelji priobalnog pojasa Moravice.

Draganu Saviću iz Arilja poplava je odnela šivaru i malinjak, a donela mulj i noći van kuće. A unuci na rođendan mu donose slavljeničku pesmu, da bar malo ublaže težinu posle poplava.

„Ovo me boli, nisam zaplakao znači uopšte u životu. Žao mi moje dece. Mučili smo se ko crvi smo se mučili. Dokle će ovo ovako, ja ne znam“, žali se Dragan Savić.

Proizvođači malina u ivanjičkom kraju, kojima nije stradalo voće, poplava je odnela puteve i mostove.

„Niko ne može da pređe ni maline da preda, niti može da dođe do kuće“, kaže Emil Đurović iz Vučaka.

U Ljuboviji su ugroženi oni koji se bave otkupom i skladištenjem malina.

„Potkopala mi je hladnjaču maltene pola, oborila mi je nadstrešnicu, odnela svakave neke stvari tu, od plastičnih gajbica do najsitnijih detalja“, jada se Bojan Simeunović, hladnjačar iz Ljubovije.

Pored proizvođača, na gubitku su i sezonci iz drugih delova Srbije.

„Mislim da će meni dvadeset ljudi trebati manje da radi na tom delu“, kaže Vladimir Stanković.

Poplava će uticati na pad prinosa, pa se tako očekuje da će ovogodišnji rod malina biti dodatno umanjen za dvadeset do trideset posto.

Ove godine malina je deficitarna na svetskom tržištu, ali zbog poplava, rod srpske biće pod rigoroznijom kontrolom stranih kupaca.

„Što se tiče sadržaja nekih primenjenih preparata, aktivnih materija i supstanci, koje se inače primenjuju u malini u zavisnosti od perioda vegetacije“, navodi dr Aleksandar Leposavić, ekspert za jagodičasto voće.

Preporuka je da voćari konsultuju stručnjake na koji način da povrate u život poplavljeni malinjak. Oni koji su ostali bez osnovnog ili dodatnog prihoda od tog voća očekuju pomoć države.