Ljuštenje – ugarenje je plića obrada zemljišta neposredno posle skidanja strnih žita, mera kojom započinje jesenje obrađivanje oranica. Ovu agrotehničku meru treba obaviti odmah posle žetve ili istovremeno sa žetvom, pomogućnosti istog dana. Dobri domaćini su ovu agrotehničku meru davno usvojili kao najvažniji posao posle žetve.
Zaoravanje žetvenih ostataka biljne proizvodnje ima niz prednosti. Osigurava se izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno-vazdušne osobine. Drugim rečima, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta. Količina žetvenih ostataka u intenzivnoj biljnoj proizvodnji značajna je i zavisi od biljne vrste, sorte, kao i od vremenskih uslova pojedinih godina. Kod ozime pšenice količina slame je 5-7 t/ha, kod kukuruza 8-12 t/ha, kod suncokreta 4-6 t/ha, kod soje 3.5-5 t/ha, kod šećerne repe 40-60 t/ha.
Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja očekivati tzv. „azotna depresija“, zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama. Može se javiti nedostatak i drugih hraniva, ali je on takvog obima da se može zanemariti. Za eliminisanje azotne depresije – pored redovnog đubrenja azotom – preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako se izbegava pojava azotne depresije. Biljni ostaci i kada su isitnjeni prave teškoće pri oranju. Zato se njihovo zaoravanje vrši sa plugovima koji na plužnoj dasci imaju posebne dodatke koji olakšavaju zaoravanje.
Dubina ljuštenja je od 10-15 cm i zavisi od vlažnosti zemljišta, količine žetvenih ostataka, tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika.
Umesto ljuštenja oranice posle žetve, može odmah da se ore na punu dubinu 15-25 cm. U tom slučaju predhodno treba da se rasturi mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti kako bi se zemljište poravnalo i smanjilo isparavanje.
Spaljivanje žetvenih ostataka predstavlja akt najbezumnije radnje u poljoprivrednoj proizvodnji, a po postojećim zakonskim propisima je i zabranjeno. Spaljivanje znači potpun gubitak organske materije i azota. Osim gubitaka u organskoj materiji vatra uništava korisne članove podzemnog sveta, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara.
