O koprivi kao leku se već sve zna, ali o njenoj upotrebi u ishrani se vrlo malo govori. Postoje predrasude da je to hrana siromašnih i neprosvećenih seljaka, da je prevaziđena, neukusna, stočna hrana itd… Međutim, činjenice govore drugačije. Hranljiva vrednost koprive u kombinaciji sa njenom lekovitošću i biološki vrednim sastojcima oprevdava njenu upotrebu kroz vekove.

Koristi se mlado lišće koje ima ukus sličan spanaću kada se skuva. U mladom lišću ima 5,5% proteina i 7% skroba u suvoj materiji. Bogato je vitaminima, mineralima, a naročito gvožđem.

Lišće mora da se skuva ili osuši, jer tek tada nestaju acetilholin, histamin, serotonin i mravlja kiselina, materije koje izazivaju jak bol pri ubodu oštre dlačice dok je ćelija živa.

Priprema se na razne načine – kao čorba, pire, kačamak, čaj. Može da se upotrebi i sveža, ako se prethodno umota u retku krpu i cedi, da bi iz dlačica izašli žarući sastojci, koji se zatim isperu vodom. U vreme cvetanja i zametanja plodova sadržaj proteina čak prelazi 25% u suvoj materiji, ali tada u ćelijama lišća ima više kristala silicijumove kiseline, koji mogu da izazovu iritaciju mokraćnih puteva.

Velika prednost koprive je ta što ona kreće rano u proleće (iznad 5,5ºS) kada nema druge sveže hrane.

Kopriva se razmnožava generativno i vegetativno. Obično se proizvodi iz rasada, ali je najbolja jesenja sadnja rizoma. Za proizvodnju rasada za veće površine seme može da se seje u jesen pre mrazeva, ili u proleće ako se prethodno drži 10-ak dana u frižideru. Rasad se sadi u jesen na konačan razmak 70h30 cm. Može da se seje direktnom setvom, za šta je potrebno 3-4 kg/ha semena.

Vrlo brzo pokriva slobodan prostor između biljaka i prožima rizomima celu parcelu, gde ostaje kao višegodišnji usev, tako da lako guši korove, ali se odatle teško iskorenjuje. Kopriva traži plodno zemljište i puno hraniva, pa pred oranje treba rasturiti 400-500 kg kompleksnih đubriva.

Odlično reaguje na đubrenje azotom. Prvom prihranom u proleće se unosi 150-200 kg/ha KAN-a, a posle svakog otkosa još 50-100 kg/ha KAN-a. Kosi se 5- 8 puta godišnje – nekada i 10 puta, dok je mlada i visine oko 30 cm. Sledeći otkos stiže za 20- ak dana. a prinos suve materije je 4-5 t/ha.

Košenjem u vreme cvetanja prinos suvog lista se povećava 3-4 puta. Prinos je skroman prve godine, jer se biljka sporo razvija, a pun rod donosi od druge godine. Nega koprive podrazumeva više okopavanja, prihranu i eventualno zalivanje. Nije podložna bolestima ni štetočinama, što je naročito značajno u organskoj proizvodnji. Za nauk mlađem naraštaju vrlo je važno naglasiti i ovo: za vreme „gladnih godina” izazvanih ratom ili ekstremnom sušom, kopriva je najvažnija i Bogomdana biljka za preživljavanje.