Sve je spremno za početak rada novog pogona za preradu mesa u Zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ iz Srpskog Itebeja u šta su se uverili i članovi Društva agrarnih novinara zahvaljujući zajednočkim aktivnostima sa Zadružnim savezom Vojvodine pod nazivom „U posti vojvođanskim zadrugama“.

Kako kaže direktor ove zadruge Vojislav Mrkšiće, reč je o novom i najsavremenijem objektu za preradu mesa u Srbiji i regionu, koji se prostire na 8.000 kvadratnih metara i sadrži svu potrebnu ifrastrukturu počev od garderoba pa do ekspedicija za isporuku gotovih proizvoda.

Pre tri godine započeli smo projektovanje ovog objekta, a pre dve godine smo počeli i izgradnju. Zajedno sa opremanjem, investicija je sada već premašila sedam miliona evra. Zadesilo nas je ovo teško vreme ali smo imali sreću da smo izbegli poskupljenja građevinskih materijala i opreme.  Za samu investiciju nismo imali podršku države ali smo po pravu prvenstva dobili 500 hektara poljoprivrednog zemljišta u zakup na period od 30 godina. Preko Ministarstva za brigu o selu ostvarili smo pravo na bespovratna sredstva namenjena kupovini opreme. U odnosu na vrednost investicije to je zaista malo, kaže naš domaćin.

Na pitanje kako je zadruga imala hrabrosti da se upusti u ovako veliku investiciju, Mrkšić kaže da je reč o razvoju jer su potrebe prerasle kapacitet postojeće klanice.

-Osnovni motiv koji me vodi, od nastanka zadruge pa do danas, je opstanak Srpskog Itebeja. Želim da se zapošljavaju mladi ljudi. Ovakvi objekti iziskuju radno angažovanje većeg broja ljudi. Zahvaljujući zadruzi koja upošljava 330 radnika, mnogo mladih nije napustilo naše selo. To se vidi i po osnovnoj školi koju trenutno pohađa 300 učenika što je prava retkost i za sela koja su u neposrednoj blizini gradova, a mi smo pogranično mesto sa Rumunijom. U vrtiću imamo 54 mališana. 

Kapacitet ovog objekta je oko 20 tona što punjenih što kačenih polutrajnih gotovih proizvoda u jednoj smeni. To znači da jedna smena može da preradi 300 tovljenika. Pogon je opremljen najsavremenijom opremom, novim i modernim mašinama što omogoćava strogu kontrolu i bezbednu proizvodnju. Planiramo da u narednoj fazi počnemo proizvodnju i fermentisane i konzervirane hrane, kazao je Mrkšić.

A da je naziv ove posete novinara „Predstavljanje novog pogona za preradu mesa – 100% domaće iz Mrkšićevih salaša“ i adekvatan, naš domaćin je potkrepio podatkom da su tovljenici i junad sa domaćih farmi,  proizvodi su od svežeg mesa,  što je poslovna politika i praksa od nastanka postojeće klanice pa do danas. To je razlog zbog kojeg se meso i mesne prerađevine ove zadruge prepoznaju na tržištu, te se u zadružne maloprodajne objekte, a ima ih 21 širom Vojvodine, kupci uvek vraćaju. Plan je da bar 50 odsto proizvodnje bude plasiran kroz vlastite prodavnice, a da bi se taj procenat dostigao potrebno je da ih ukupno bude 40.

Meso i proizvodi od mesa koji su poreklom iz Srbije u prodajnim objektima biće obeleženi posebnom grafičkom oznakom. Obeležavanje domaćih proizvoda od mesa na ovaj način uvedeno je novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, čija primena počinje danas.

Uslov da bi neka mesna prerađevina bila označena novom oznakom „Poreklom iz Srbije“ je da je više od 50 odsto glavne sirovine poreklom iz Srbije.

Obeležavanje mesa i mesnih prerađevina oznakom „Poreklom iz Srbije“ primenjivaće se u našim maloprodajnim objektima i objektima dva trgovinska lanca sa kojima sarađujemo jer je apsolutno u skladu sa našom poslovnom politikom. Sem toga, ovo će biti velika podrška tovljačima, ljudima koji gaje stoku jer će oni imati siguran plasman, manje će biti ugroženi od uvoza sirovina, a poznato je da se značajan deo prerađivača mesa oslanja na uvozne sirovine. Važno je da se prepozna ko i od čega proizvodi. Osim što je ovo naša velika šansa na prvom mestu je zdravstveno bezbedna hrana, odnosno da ljudi znaju šta jedu,  kaže Mrkšić.

Kako kaže direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“ sa svojim dobavljačima stoke ova zadruga ima višegodišnje stabilne ugovore koji se zanivaju na korektnom međusobnom odnosu. Isplata je redovna, a višu otkupnu cenu tovljači mogu postići odličnim kvalitetom stoke, što se ovde i prepoznaje. Kvalitet se prati na liniji klanja. Sem toga, zadružni vetrinar posećuje farme sa kojima zadruga sarađuje i prati genetski potencijal stoke, ishranu i lečenje.

-Za sada nemamo problem sa količinom stoke, a ono što će se neminovno desti je rast cena. Poslednja nabavka bila je po ceni od 170 dinara plus PDV za kilogram žive mere tovljenika, a već od ponedeljka se očekuje otkupna cena od 200 dinara plus PDV. To je sasvim normalno, žitarice su poskupele kao i druge sirovine koje su sastavni deo stočne hrane. Kilogram žive mere junetine je od 2,7 pa i više evra po kilogramu, rekao je naš domaćin.

Pred ovom zadrugom izaozovi su svakodnevni jer je ona od prvog dana opredeljena za finalizaciju proizvoda. Zbog toga „Mrkšićevi salaši“ imaju više delatnosti. Sem prerade mesa, zadruga poseduje i pekaru čiji kapacitet je 2.000 vekni na sat, a u portfolio se, sem hleba, ubrajaju i bela i lisnata peciva. Celokupni kocept „od njive do trpeze“ zaokružen je ugostiteljskim objektom.

Investicije su neophodne i u teškim vremenima

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj rekla je ovom prilikom da je ZZ „Mrkšićevi salaši“ najveća vojvođanska zadruga, u mogo čemu je specifična i ponos je ZSV.

Od svih zadruga u Srbiji „Mrkšićevi salaši“ imaju najveći broj zaposlenih i može se reći da zadruga zapošljava celo selo. Sada su već i ljudi iz gradova zbog zaposlenja počeli da dolaze u Srpski Itebej jer osim potrebe za radnom snagom postoji i potreba za stručnim kadrovima. Druga specifičnost je zaokružen ciklus proizvodnje kroz pekarstvo i mesne proizvode. Finalni proizvodi plasirani su kroz vlastitu maloprodajnu mrežu. Zbog svega ovoga pričamo o izuzetno kvalitetnom primeru iz prakse koji pokazuje kako se od primarne proizvodnje može stići do gotovog proizvoda, kaže predsednica ZSV.

Nestorov Bizonj je ovom prilikom akcenat stavila na investicije bez kojih, kako kaže, nema razvoja. To je činjenica na koju u teškim periodima i periodima kriza, mnogi zaboravljaju.

Sada se susrećemo sa velikim poskupljenjem svih repromaterija za poljoprivrednu proizvodnju, poskupljenjem energenata i posledično svega ostalog. Ali, čak i u ovakvim uslovima ne treba odustati od investiranja. Bez ovakvih projekata razvoja nema jer treba imati u vidu da svaku primarnu proizvodnju mora pratiti i adekvatna prerada. Ovo je slika koju treba predstaviti i našem zadružnom sektoru, kao i poljoprivrednicima koji nisu organizovani u zadruge. A sve to bez investicija nije moguće, rekla je predsednica ZSV Jelena Nestorov Bizonj.

Ona je napomenula i da ovakvo organizovanje ima nemerljiv značaj za selo jer svi ratari i stočari u Srpskom Itebeju, kao i veliki broj farmi širom Vojvodine,  imaju siguran oslonac što je, kada se gleda agrarna politika EU, osnovni cilj. Ovde svaki stanovnik ima motiv da ostane da živi na selu jer je njegov ekonomski interes baš tu. Socijalnu komponentu prižaju i drugi sadržaji, poput lepo uređenog restorana. Sa ovakvim zadrugama sela imaju budućnost.

A svoju budućnost u Srpskom Itebeju video je i glavni tehnolog Goran Zorić koji je iz Jagodine došao u Banat. Kaže da je pravo zadovoljstvo raditi sa edukovanim radnicima. Sa njihovim kvalifikacijama i nasavremenijom opremom rezultati ne mogu izostati.