Pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava u cilju nadoknade zimskih gubitaka, eventualnog povećanja pčelinjaka kao i pripreme rojeva za tržište koji predstavljaju prihod
pčelinjaku.
Postoji mnogo načina umnožavanja pčelinjih zajednica, a svaki pčelar se opredeljuje za one koji njemu najviše odgovaraju. Seleći pčelari formiraju radije paketne nego klasične rojeve, ali ako se ipak odluče za klasične, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram za leglom, pa od materijala iz više košnica naprave novo društvo.
Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici se dodaju ramovi sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleglim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut na duže vreme. Ovako formirane rojeve treba negovati.
Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice koje bi donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matica u roju, na osnovu količine i stanja legla.
Ako se oceni da je matica nekvalitetna treba je odmah zameniti drugom. Određen broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne mlade matice odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnovani su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici. Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto. Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odnosno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana.Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na podnjaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica i obnovljeno plodišno saće.
