Prema podacima Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FiBL) organska proizvodnja u svetu nezaustavljivo raste. Dostupni podaci od pre dve godine govore da je više od 71,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta na našoj planeti pod organskom proizvodnjom sa tendencijom rasta svake godine. Ovaj trend zabeležen je i u Srbiji i prema raspoloživim podacima s početka ove godine u našoj zemlji je pod organskom proizvodnjom više od 21. 000 hektara i oko 7.000 proizvođača.

Ono što je svima njima zajedničko je borba protiv korova koja je daleko teža nego u konvencionalnoj proizvodnji zato što nije dozvoljena upotreba sintetički proizvedenih herbicida.

Korovi su najveća briga organskih proizvođača, ali i glavni razlog zašto se pojedini poljoprivrednici teško odlučuju da konvencionalnu proizvodnju zamene organskom jer se plaše da neće moći da se izbore sa korovom bez herbicida. Za početak treba znati da je u pitanju drugačiji pristup ovom problemu. I dok konvencionalni proizvođači iskorenjuju korov sa kompletne parcele cilj organskih proizvođača nije da u potpunosti istrebe korovske biljke već da ih drže pod kontrolom.  To praktično znači da se korovi drže na nivou koji ne utiče na prinose a s druge strane štite organske kulture od štetočina.

Preventiva igra ključnu ulogu, a proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom poznavanjem korovskih vrsta i usvajanjem novih mera i tehnika mogu u velikoj meri smanjiti pojavu i razvoj korova i bez primene herbicida. Prema savetu stručnjaka treba se bazirati na održavanju zemljišta bez semena korova i njihovih vegetativnih organa a ne za zaštitu useva od korova. Ovo se postiže kombinovanjem agrotehničkih, mehaničkih, fizičkih i bioloških mera borbe protiv korova. Naime, optimalnim vremenom, gustinom, dubinom i setvom čistog semena bez primesa semena korova u značajnoj meri može se umanji pojava korovskih biljaka ili da se stvore nepovoljni uslovi za njihov rast i razvoj. Korovi su konkurenti gajenoj kulturi za hranu iz zemljišta, vodu i sunčevu svetlost i ukoliko nemaju te uslove teže rastu i razmnožavaju se. To se može postići i pravilnim đubrenjem u uskoj zoni rasta gajene kulture što ubrzava njegov rast kako bi se sama izborila sa korovom. Kako ističu stručnjaci važan je i pravilan plodored, odnosno smena useva jer se na taj način menja način obrade zemljišta čime se sprečava širenje pojedinih  vrsta korova, kao i nagomilavanje njihovog semena. Dobro znati da ovas smanjuje rast gorušice i bulke, raž suzbija ambroziju, pepeljugu i kamilicu dok ostaci kukuruza smanjuju porast divljeg ovsa, pirevine, muhara, ambrozije i obične pepeljuge.

Preporuka je i da se okolne neobrađene parcele redovno kose, da se voditi računa o higijeni alata i poljoprivrednih mašina, kao i pravilan način vršidbe useva jer to umanjuje rast i razvoj korova na organskom zasadu.

Jedna od vrlo efikasnih mera suzbijanja korova u organskoj proizvodnji je malčiranje koje se uspešno primenjuje kako u povrtarskoj proizvodnji tako i u organskom voćarstvu. Za malčiranje se može koristi slama, pleva, seno, kompost, papir ili folija koje sprečavaju klijanje, nicanje, rast i razvoj korova. Prema rečima stručnjaka najbolji je organski malč (biljna masa), koja reguliše vlažnost i temperaturu zemljišta nakon što se razgradi. Mana mu je što je potrebna velika količina za veće površine pa je tada lakše primeniti sintetički malč odnosno providne ili crne folije. Pomaže i gajenjem međuuseva čime se dobija bolja iskorišćenost prostora i veći prinosi a smanjuje se pojava nekih bolesti ili štetočina. Odlično se pokazala i mera navodnjavanja pre sadnje kako bi se isprovocirao rast korova koji se, zatim, uklone pre sadnje glavnih kultura.

Kad su u pitanju mehaničke i fizičke mere osim dobro starog čupanja korova iz korena jedna od efikasnijih mera je zaoravanje strništa posle žetve čime se zaoravaju nadzemni delovi korova. Dubokim oranjem nakon zaoravanja iz zemlje se na površinu izbacuje podzemni deo korovske biljke koji tokom zime izmrzne dok se seme i nadzemni deo zaore čime se stvaraju nepovoljni uslovi za njegovo nicanje. Tokom samog rasta gajenih kultura preporučuje se međuredna obrada kultivatorima sa prstastim motičicama ili češljevima,  plevljenje i okopavanje čime se direktno suzbijaju korovi koji su se javili posle setve i nicanja gajenih kultura.

Tokom leta najčešće se sprovodi solarizacija. Naime, vlažna zemlja se prekrije polietilskom folijom minimum četiri nedelje. U tom periodu dolazi do povećanja temperature i do 60 stepeni i stvaranja gasovitih supstanci koje dovode do uništenja korova. Potom se folija skine i nakon pripreme zaseje se neki ozimi pokrovni usev. Ipak, kako naglašavaju stručnjaci treba imati na umu da  solarizacija utiče na mineralizaciju tla odnosno menja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta što može da utiče na rast gajenih useva.

U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba određenih bioherbicida kao što je kukuruzni gluten, ulje karanfilića, jabukovog sirćeta, cimeta,  limuna ili slane vode koja se pokazala kao uspešna, ali samo kod jednogodišnjih korova. Kao biološka mera mogu da se koriste i određene vrste insekata koje se hrane korovskim biljkama ali pod uslovom da im kao hrana nije interesantna i gajena kultura jer u tom slučaju ćete uništiti korov ali i ostati bez prinosa. Zato je nabolje pre primene bilo kakve mere konsultovati se sa stručnjakom za zaštitu kultura u organskoj proizvodnji.