Arilje je nadaleko poznato po proizvodnji maline. Retki su oni koji se ovde ne bave ili se nekada nisu bavili proizvodnjom ili preradom ovog voća. Malina je postala sinonim za ovaj kraj, glavno zanimanje brojnih meštana i temelj razvoja čitavog područja.
Zato i nosi zaštićeno ime porekla Ariljska malina.
Zaštićeno ime porekla Ariljska malina nosi od 2009. godine, kada se pridružila proizvodima iz naše zemlje koji imaju zaštićeno geografsko poreklo. To je garancija da malina iz ovog područja ima poseban kvalitet koji duguje istoriji proizvodnje i podneblju sa koga potiče. Zaštita imena Ariljske maline unapređena je 2015. godine, a danas se vredno radi na tome da „crveno zlato“ ariljskog kraja dobije zaštitu i na evropskom nivou.
Malina odlićno uspeva u zaštićenom prostoru. Donosi zaradu tokom cele godine, a u plastenicima su uslovi odlično kontrolisani. Za gajenje maline u plastenicima od najvećeg značaja je temperatura. Izdanci izmrzavaju na temperaturi od -18 do -24 ˚C, priča nam Božo Joković, direktor zadruge Agro Eko voće iz Arilja i dodaje: Kada je u pitanju zemljište veoma je bitna vlaga, jer ako nema vlage prinosi će biti smanjeni, plod će se smežurati i osušiti, a biljka neće davati nove izdanke.
Radimo i jesenju sadnju maline na otvorenom i u plastenicima. Zadruga obrađuje oko 5 ha, a te svoje plantaže do sada je koristila za servisiranje svojih kreditnih obaveza, i ostalog poslovanja u okviru toga. Malinu koju uzimamo od koperanata, nemamo opterećenje, to je minimalna zarada.
Osnovni izvor prihoda je sa naših plantaža. Trenutno smo najveći proizvođači sveže maline u Srbiji i to su italijanske sorte. Ove godine će ih izvući jesenja berbe, doživeli bi banktot.
Kako nam ističe Božo Joković, malina u plasteniku na ha može da da rod od 30 tona. Veoma je bitno da se koristi zdrav i sertifikovan sadni materijal. Malina u prvoj vegetaciji razvija snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod. U plastenicima kako sam ističe gaje sortu Enrosadira.
Enrosadira je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju. Ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 g, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju.
Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu, može obezbediti prinos od 25 – 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.
„Sadnja je bila 3. decembra, a na berbu će stići u avgustu 2023. Koristimo nove tehnologije, i to je novina koju uveli, priča za kraj, Božo Joković.