Zbog svojih čistih pašnjaka Bosna i Hercegovina ima veliki potencijal za uzgoj pčela. Tu činjenicu dokazuje i  Seid Hasić. U većini ovih  krajeva pčelarska sezona počinje krajem marta, i početkom aprila. April je mesec u kome je znanje i iskustvo najpotrebnije. Bili smo u prilici da razgovaramo sa Seidom  Hasićem,  iz Gradačca, koji se od 2010. godine bavi pčelarstvom.

Seid je kao mali zavoleo pčelarstvo. Kada je počeo imao je jednu košnicu, a sada posle toliko godina ima 30.

“Trenutno imam 30 košnica, ja ovaj posao volim  mogao sam da proširim pčelinjak, ali ipak radim i u firmi, tako da ne mogu sve da postignem, a volim ono što radim da bude kako valja,  priča nam Seid.

Seid ne seli pčele on je stacionarni pčelar. Ima voćnu  prolećna pašu, bagremovu i lipovu pasa. Po njegovim rečima najbolja je bagremova paša.  Prinos po košnici prošle godine bio je od 20 do 25 kg.

“Svi koji su blagovremeno obezdedili kvalitetne matice, stvorili su dobre uslove za razvoj dobrih društava,  što je od ključnog značaja za  dobar početak godine, ističe Seid i dodaje: “ Pčelinja društva u aprilu uveliko opšte u predelima u kojima su zastupljene razne vrste bilja, maslačak, uljana repica i druge. Sa njihovih cvetova pčele zbiračice u košnice unose obilje nektara i polenovog praha. Nektar i polenov prah su značajni za prolećno obnavljanje pčelinjih društava, jer pospešuju razvoj gnezda i doprinose snaženju društva nakon prezimljavanja.

U ovom periodu pčelar treba da preduzme niz mera na pčelinjaku kako bi matici stvorio što povoljnije uslove za leženje jaja. Od uspešnosti izvedenih radova zavisiće i krajnji rezultati u toj godini na iskorišćavanju glavnih pčelinjih paša, koje nastaju u maju i junu, ali i na osposobljavanju pčelinjih društava da se brojčano prošire.

Povećanje broja društava postiže se veštačkim obrazovanjem rojeva, izgradnjom novog saća, sakupljanjem polenovog praha, proizvodnjom matičnog mleča. Tokom aprila na pčelinjaku se vrši proširivanje gnezda i nadražajno prihranjivanje.

Živimo u doba savremenih tehnologija tako da Seid svoje znanje iz pčelarstva dopunjuje preko interneta i časopisa, i to svoje iskustvo razmenjuje sa kolegama pčelarima. Član je i udruženja pčelara Pčela“Gradačac. Dva puta godinje Seid dolazi u Beograd na sajmove pčelarstva.

“Med prodajem na kućnom pragu imam dosta svojih mušterija koji su prepoznali kvalitet i stalno kupuju med od mene tako da nemam problema sa  prodajom, priča nam Seid i dodaje: Svoj med dajem svake godine na par analiza  koja se rade na Tehnološkom fakultetu kod nas i dobijam najbolja priznanja za kvalitet.

Kako ističe Seid, i oni imaju subvencije po košnici,  do sada su  imali samo iz Kantonalnog Saveza Pčelara,a od prosle godine imaju  i od Federalnog Saveza.

Iz razgovora sa ovim mladim pčelarom primetili smo da mu je pčelarstvo u krvi. Radi to sa puno ljubavi i osim hobija on fino i zaradi. U svemu ovome kako kaže ne bi uspeo da nije supruge i dva sina koji su mu velika podrška.