Tri su načina sakupljanja semena paradajza:

*Sušenje na krpi

*Vađenje semena iz ploda, ispiranje i sušenje na krpi

*Fermentacijom – iako duže traje, ovim načinom se sprečava širenje eventualnih bolesti preko semena za sledeću sezonu

Važno je napomenuti da treba obratiti pažnju sa kakvih se plodova uzima seme. Ukoliko je paradajz gajen iz hibridne sorte (koje se prodaju po marketima), sledeće godine treba očekivati od takvog semena mutaciju i neće se dobiti identična biljka. Domaće seme starih sorata je danas postalo vrlo relativan pojam, jer pravo domaće seme je vrlo retko. Tokom godina su se na žalost te stare sorte ukrštale sa novima, tako da domaće seme (sorte stare 50+ godina) zapravo gotovo da i ne postoje ili se veoma retko sreće.

Po nekim autorima, čuva se seme plodova koji su najranije dozreli, koji su na pogled zdravi i koji u najvećoj meri predstavljaju određeni varijetet. Drugi autori smatraju da seme treba čuvati od najkrupnijih plodova i tako “gurati” pozitivnu selekciju. Najbolje bi bilo da se prema čuvanju semena treba odnositi u skladu sa razvojem situacije u bašti tokom sezone. Veliki potresi (jake kiše, vetar, grad, štetočine), ponekad ne dozvoljavaju da se strogo poštuje bilo koje pravilo.

U svakom slučaju, seme za čuvanje, treba da bude iz plodova koji izgledaju zdravo. Pri tome se ne misli na mehanička oštećenja nastala pucanjem plodova zbog suše ili peviše vode, ugriza insekata ili oštećenja nastala od leda. Misli se na razne gljivične, virusne ili bakterijske infekcije koje mogu da se pojave i na plodovima. Čuvajući seme iz takvih plodova u velikoj meri se povećava rizik da su se na semenkama sačuvali i uzročnici bolesti i da će biti prenete u baštu naredne sezone.

Za one koje se ipak odluče sačuvati seme paradajza iz sopstvene bašte, preporučuje se postupak fermentacije.

Fermentacija semena paradajza

Fermentacija je proces koji služi da bi se seme oslobodilo pulpe koja je oko njega. Svaka sorta paradajza treba sama da se fermentiše, bez mešanja sa semenom drugih sorti.

Proces počinje temeljnim pranjem paradajza, kako bi se uklonile nečistoće sa spoljne strane ploda. Ovo smanjuje šanse da bakterije, koje se prenose zemljom, zaraze seme. Ako su plodovi postali veoma mekani, treba pripaziti tokom pranja da ne puknu.

Zatim se paradajz preseće na pola ili na četvrtine. Rukom se istisne seme i pulpa u posudu, od nekoliko paradajza kako bi se iscedilo dovoljnjo soka. Ovaj sok će da ubrza proces fermentacije.

Sve to treba staviti u teglu, u tegli treba da bude dovoljno soka kako bi se pulpa odvojila od semena. Ako nema dovoljno soka ne bi trebalo dodavati vodu, jer se razređivanjem soka zapravo usporava proces fermentacije.

Obavezno treba otvoriti teglu barem jednom dnevno da bi se ispustili gasovi. Ovaj proces može trajati od tri do nedelju dana.

Na kraju fermentacije dodati tri puta veću količinu vode, promućkati i pustite da odstoji sat vremena. Izbaci se pulpa i kašasta voda, doda se još vode, opet promućka, pustiti da se slegne seme.

Na kraju seme treba oprati u cedaljci i pustiti da se osuši.