Malina nije samo voće, to je srpski brend, ariljska zvezda, zlatni plod i naša uzdanica. Od nje su živele mnogobrojne porodice, ali i sezonski radnici, otkupljivači, prerađivači voća, a i stranci koji su je koriste u restoranima, a i svom obroku kao vitamin i  desert.  Prolazila je ona kroz turbulencije, uspone i padove. Njoj u čast ali i naučnom opisu krajem 2023.  godine u gradskoj biblioteci u Čaku predstavljena je Monografija „Savremena proizvodnja maline”, autora dr Aleksandra Leposavića.

Oko 200 prisutnih u gradskoj čačanskoj biblioteci sa izuzetnom pažnjom je propratila promociju Monografije „Savremena proizvodnja maline” posvećena „crvenom zlatu”. Knjiga u izdanju Instituta za voćarstvo iz Čačka i Poljoprivrednog fakulteta iz Kruševca i predstavlja svojevrstan putokaz budućim i sadašnjim proizvođačima kako postići kvalitet , rod i tržišni prestiž.

„Ideja za pisanje monografije nastala je u saradnji sa profesorom Svetislavom Petrovićem, a podstaknuta je činjenicom da je Arilje, kao jedna mala opština u zapadnoj Srbiji postala za kratko vreme svetska prestonica maline, ne po količini već po kvalitetu, te je veliki propust što nije kreiran brend ovog voća kod nas. Savremena proizvodnja ne bez razloga zato što smo dugo godina imali problema u proizvodnji i što se tiče tehnike u proizvodnji vrlo često se koristi pogrešan temin tehnologija. Propisivali su nam trgovci i prodavci različitih pesticida i sadnog materijala i zbog toga smo došli u situaciju da od rekordnih prinosa koji su bili preko 25 -30 tona, prosečna proizvodnja maline po jedinici po hektaru bude na izuzetno niskom nivou i na 5.5 tona. Primećuje se određena zamorenost sa izmenom sortimenta i tehnologije. Kvalitet je na našoj strani, a zamor dolazi od destimulišuće situcije na tržištu odnosno niskih otkupnih cena. Tako da je knjiga nastala kao rezultzat višegodišnjeg rada i eksperimenata kako u Institutu za voćarstvo u Čačku, tako i u različitim zemljama sveta gde sam imao priliku da srađujem sa izuzetnim stručnjacima i ljudima koji su dokazani u praksi. Ovo je pokušaj da se spoji to neko teorijsko i praktično znanje a knjiga je pisana po onom klasičnom inženjerskom principu, sagledavanjem sadašnje situacije i davanjem konkretnih odgovora. Brojni su odgovori na brojna pitanja na koja na žalost naši proizvođači imaju sve manje odgovora, ili imaju sve manje adekvatnih odgovora čak i od stručne javnosti“ istakao je  dr Aleksandr Leposavić.

Kada govorimo o ulaganjima u malinjake autor kaže da su u zavisnosti od regiona cene sadnog materijala i prateće opreme su značajno porasle tako je ne tako davno, 2018. godine trebalo oko 18.000 do 19.000 evra za ulaganje u malinjak na sopstvenom zemljištu. Danas treba 25000 do 30000 evra, nadovezujući i sledeće…

,, Znamo da su naše proizvodne površine znatno manje, to su porodični biznisi i na njima se postižu viši prinosi i najbolji kvalitet i tako treba da ostane. Dakle vreme menadžera u malinarstvu koje je bilo dugo prisutno je upitno. Moj savet svima je da ne odustaju od proizvodnje i da rade uz koriščenje svih onih preporučenih i dobro poznatih mera. Mi nismo autsajderi, mi smo lideri i takvi treba da ostanemo. Pravi proizvođači će istrajati bez obzira na prisutno nezadovoljstvo na prisutne cene. Treba raditi na marketing, treba raditi na otklanjaju svih onih stvari koje smo loše radili. Ružno smo pričali o našoj malini što nam se osvetilo, tako da treba raditi na poboljšanju sveopšte situacije u malinarstvu kako bi vratili mesto malini koja to zaslučuje“ kategoričan je Leposavić.

Ono što svakako treba istaći da  bez 10 do 12 tona po hektaru maline ne možemo imati rentabilnost proizvodnje. Prof. dr Zoran Keserović, nakon što je detaljno uputio na strukturu knjige i o najvažnijim saznanjima koja su proistekla iz prakse uzgajanja ovog voća, istakao je neizostavnu temu i ekonomski aspekt.

,, Izuzetno mi je drago da postoji ovoliko interesovanje za jednu da kažem naučnu literature i to je nadam se dobar način našeg zajedničkog zalaganja kolega uopšte da pomognemo našem voćarstvu, malini ali i sveukupno poljoprivredi u Srbiji. Knjiga je izuzetno značajna sa aspekta struke, ali  i primenljivosti kod naših proizvođača direktno u malinjaku. Taksativno se navedeni svi segmenti važnosti u proizvodnji, ali mi moramo priznati i da mali broj proizvođača ima protivgradnu mrežu, zalivne sisteme. Sve to dovodi do opadanja u prinosu i kvalitetu. Malinari su imali skupe impute i nedostatak radne snage, neki problem ipak mogu da se preduprede. Prvo mi imamo malu potrošnju generalno voća i naše voće mora da bude favorizovano i bude prisutno u vrtićima, školama, bolnicama. Drugo godinama sugerišem da naši voćari samim tim i malinari moraju da se ugledaju na svoje kolege van Srbije. Primer je Južni Tirol gde su proizvođači i akcionari kod samih hladnjačara. Ovde kod nas čak nema ni čvrstog ugovora.  Ja sam naveo primer ,,ajde da se u Ugovoru navede da  odnos bude 49% spram 51%, ali mi je jedan od proizvođača rekao da bi sve bilo drugačije da 45% ostaje hladnjačarima, a 55% proizvođačima. Na žalost niko nema da pokrene rešavanje tog problema jer se kod nas već dugo sve rešava stihijski. Malina je bila strateški proizvod“ ističe prof. dr Keserović.

Proizvodnju maline poslednjih godina prate oscilacije koje su posledica nepovoljnih faktora i slabije ekonomske dobiti, ali i odsustva struke primenjenih direktno u proizvodnim zasadima, zbog čega ova monografija daje veliki doprinos proizvodnji i preradi maline, naročito ako se imaju u vidu prisutni problemi istako je jedan od recenzenata dr Branko Popović.

,, Pojava svake knjige raduje, a pojava ovako stručne knjige ovakvog formata i ovakvog jednog autora me izuzetno raduje. Znamo da je malina i te kako značajana posebno za kraj Zapadne Srbije, Arilja, Ivanjice, znamo da od te maline već decenijama postoji odličan devizni priliv, da od nje žive brojne porodice. I nije ova knjiga samo značajna sa aspekta struke, već i aspekta primenjlivosti u praksi. Raduje me knjiga i što je njen autor preko 20 godina u tom svetu maline, ne samo teorijski već i u praksi. Dr Leposavić je i naš predstavnik u nekim međunarodnim forumima za jagodasto voće, veliki poznavalac svetskih trendova u proizvodnji ovog voća. Tako da smatram da će naši proizvođači imati jedinstvenu priliku da se upoznaju sa svim aspektima savremene proizvodnje  koristeći ovu knjigu i šta je potrebno da bi dobili malinu vrhunskog kvaliteta“ rekao nam je dr Popović.

Malinu kroz monografiju pratimo u svim fazama od predračuna podizanja zasada, kalendaru radova u malinjaku, privrednom i zdravstvenom značaju ovog voća  mogučnosti prerade i dobrog marketinga. Promociju su pratili i proizvođači maline koji imaju plodnu saradnju sa Leposavićem.

,, Poznastvo sa dr Leposavićem i njegovi saveti su nam i te kako pomogli u našim nastojanjima da podignemo rod i kvalitet. Samo na taj način i mi sami možemo da odgovorimo tržištu, sve skupljim imputima i na žalost ove godine niskoj otkupnoj ceni. Samo onaj ko je imao kvalitet sa postignutim vanprosečnim rodom mogao je da nadomesti tu nisku cenu da ne bude u minusu. Godinu za nama bi svi najradije da zaboravimo ali bez daljih ulaganja ne možemo čekati ni sezonu, ni radnike, ni cenu na koju na žalost ni mi ali ni struka nema uticaj“istakao je jedan od malinara Milan Novaković iz Gotovca koji ima plantažu od tri hektara maline dodajući da je jedan hektar trenutno na odmaranju.

Bilo je i opaski na sadni materijal, koga, kako se čini ipak imamo, samo treba više raditi i na marketing istog.

„Kada je u pitanju sadni materijal, Institut jedini ima sadni materijal koji je kontrolisanog kvaliteta, to je sadni materijal prve kategorije i mi imamo posebnu šemu kontrole kako bismo imali taj kvalitet koji nam je nepohodan. To ne govorim zato što ja radim u Institutu već zato što je to činjenica. Moj predlog kada se podižu novi zasadi su sorte vilamet i miker jer to tržište traži. Oni su prepoznati i naš su brend. Nema potrebe da dalje lutamo, rekao je Leposavić.

Na zadatu temu delimičan dogovor nam je dao i  prof. Dr Keserović, koji tvrdi da su ,,dve dobre“ godine inicirale mnoge da zasnuju malinjake tamo gde im nije mesto, pa su sa priličnim gubicima morali da krče iste. Mi smo uradili ,,ozbiljnu reonizaciju“ kao struka i mislim da je treba poštovati.

Dr Aleksandar Leposavić napisao je 10 naučnih monografija, u koautorstvu a ova, 11. po redu je prva koju potpisuje sam. Radovi su mu publikovani u periodici nacionalnog značaja, ali i u međunarodnim časopisima. Posebno je važno istaći da je duži niz godina angažovan kao konsultant za oblast gajenja lekovitog bilja u zemlji i inostranstvu, a takođe je i član Naučno-voćarskog društva Srbije.

Na kraju ovog važno skupa, brojna i za ovu temu vrlo zainteresovana publika imala je priliku da čuje savete od stručnjaka, ali i da konzumira sokove, likere, džemove i druge proizvode od maline koje su izložili proizvođači. Možda je upravo prerada i dalja nadgradnja puke proizvodnje podizanjem na viši nivo pomogla malinarima da svoj plod nadgrade višom vrednošću na šta je posebno sugerisao prof dr Zoran Keserović. U svakom slučaju moglo se čuti što šta korisno, tako da je topla preopruka da ovu monografiju punu odličnih smernica u proizvodnji ali i daljim koracima u priči o malini treba imati kao stalni podsetnik u kući. Ovo se naročito odnosi na malinare početnike i one koje se dvoume šta dalje? Znanje nema realnu cenu, ali od njega ipak svet zavisi i napreduje, mislite o tome.