Mnogobrojne aktivnosti namenjene poljoprivrednicima Vojvodine obeležile su nastup Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo tokom 91. međuarodnog poljoprivrednog sajama.

Jedna od njih, pod nazivom „Novi trendovi zadrugarstva u AP Vojvodini“, bila je posvećena zadrugarstvu, sa akcentom na budućnost zemljoradničkih zadruga.

Resorni sekretarijat ovu panel-diskusiju organizovao je u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine.

Proizvodne snage menjaju proizvodne odnose u društvu, buduće vreme moramo dočekati u novim relacijama, poručio je sa ovog skupa Dragan Lončar, direktor Zemljoradničke zadruge „Beška“ iz Beške.

To znači da se moramo prilagoditi vremenu i tehnologiji koja dolazi, a zadružna formula je jedna od mogućnosti koje će nam obezbediti i kontrolu kvaliteta primarnih proizvoda i odnos prema ekologiji, i količinu nastupa na tržištu, kao i pravi i zdrav plasman onoga što dolazi iz poljoprivrede, rekao je Lončar.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj podsetila je da zadrugarstvo u Vojvodini ima dugu tradiciju i da odoleva svim uslovima poslovanja, te da danas predstavlja značajan faktor u našoj poljoprivredi.

-S’ druge strane, ono je i oslonac zadrugama u ovim kriznim godinama i pomoglo je poljoprivrednicima da lakše prebrode godine iza nas, naročito prošlu, koja je poznata po niskim cenama poljoprivrednih proizvoda i visokim troškovima repromaterijala, rekla je Nestorov Bizonj.

Ona je istakla da mnogi poljoprivrednici bez zadruga, u takvim uslovima, ne bi mogli da zasnuju novu proizvodnju i to je jedan od razloga zbog kojeg je cilj Zadružnog saveza Vojvodine da se broj zadruga poveća.

Jedan od faktora razvoja zadruga je dodavanje vrednosti njihovom proizvodu i u tom pravcu idemo. Nadamo se da ćemo motivisati naše poljoprivrednike da se udružuju i lakše posluju u ovim konkurentnim uslovima, zaključila je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

O tome gde Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo vidi zadrugarstvo u budućem periodu i na koji način će pomoći da domaći zadrugari dostignu nivo onih u Evropskoj uniji, na panelu je govorio podsekretar Aleksandar Panovski.

Razvoj zadrugarstva, odnosno umrežavanje naših poljoprivrednika i kooperativni rad, jedan je od ključnih elemenata razvoja poljoprivrede. Teško da možemo govoriti o ozbiljnom poljoprivrednom razvoju i razvoju poljoprivredne proizvodnje bez jakih i snažnih zadruga, bez odnosa prema zadrugarstvu koji će pospešivati njegov dalji razvoj, kazao je Panovski.

On je podsetio na to da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u saradnji sa stručnjacima iz Zadružnog saveza Vojvodine uradio Elaborat koji je dijagnostička osnova i dokument od kojeg se polazi u budućem radu na razvoju zadrugarstva.

Za kratko vreme već smo uspeli da, na osnovu preporuka koje smo dobili u elaboratu, zadruge koje spadaju u takozvana srednja privredna društva uključimo u naše konkursne linije, odnosno u konkurs za nabavku sistema za navodnjavanje, koji traje do 24. maja, naglasio je Panovski.

On je pojasnio da do sada te zadruge nisu mogle da učestvuju na ovom konkursu.

Takođe je istakao da na njemu mogu učestvovati i zadruge koje pod ratarskim usevima imaju više od 100 hektara. Kako je dodao, do sada 63 odsto takvih zadruga nije ispunjavalo uslove ni kriterijume za učešće.

Već sada u pripremama za narednu budžetsku godinu razmatramo mogućnost da formiramo posebne fondove koji će biti namenjeni isključivo zadrugama kako bismo im omogućili da koriste određene nacionalne mere. Trenutno su najveće zadruge, koje imaju najveće površine pod ratarskim usevima, usmerene, pre svega, ka korišćenju evropskih sredstava.

Ivana Đuranović Veselinov iz Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije prenela je iskustvo te zemlje u oblasti zadrugarstva. Kako je navela, Španija ima razvijeno zadrugarstvo, zadruge su nosilac poljoprivrednog uspeha u toj državi i čine skoro 30 odsto izvoza u prehrambenom sektoru.