Prema popisu iz 2012. godine prosečna veličina poljoprivrednih gazdinstava iznosila je oko 5,5 hektara. Ta veličina je nedovoljna za ekonomski efektivnu i efikasnu proizvodnju osim ako se radi o intenzivnoj proizvodnji povrća, semenskog materijala…

Na poljoprivrednim gazdinstvima se gaji veći broj kultura, uz veće promene strukture proizvodnje.  Usled neorganizovanosti, loše opremljenosti, neadekvatne upotrebe mehanizacije, rada na usitnjenim i manje pristupačnim parcelama nemoguće je primenjivati savremenu tehnologiju proizvodnje. Međutim, prednost malih gazdinstava je da brže mogu da se preorjentišu u proizvodnji što je usled nestabilnih društveno-ekonomskih uslova privređivanja neophodno jer na taj način obezbeđuju svoju egzistenciju.

Poljoprivredna gazdinstva su u privatnom vlasništvu gde je nosilac gazdinstva ujedno i menadžer i izvršilac poslova. Pored nosioca poljoprivrednog gazdinstva proizvodnjom se bave i članovi gazdinstva, a po potrebi se angažuje i sezonska radna snaga. U zavisnosti od strukture proizvodnje i veličine gazdinstva deo proizvodnje je uglavnom namenjen za neposrednu prodaju na zelenim pijacama, deo posrednicima u trgovini dok se ostatak može skladištiti u objektima na gazdinstvu za sopstvene potrebe, npr. u koševima, podrumima, tavanima.

Pored malih porodičnih gazdinstava postoje i velika gazdinstva koja su specijalizovana i svoj opstanak obezbeđuju tako što uglavnom osiguravaju svoje useve.

S´obzirom da je proizvodnja na otvorenom polju sama po sebi nepredvidiva i jedna i druga vrsta gazdinstava pravilnim rukovođenjem, u koje spadaju i preventivne mere, uspevaju da sebi obezbede siguran prinos i opstanak na konkurentnom tržištu.

Veoma važno je i lično edukovanje, praćenje novina, promovisanje svoje proizvodnje i dr.