Pažljivim čitanjem i detaljnom analizom teksta „Stočarstvo u Srbiji na putu bez povratka: Rušimo rekorde u uvozu mesa i mleka, a imamo svinja koliko i 1945. godine“, objavljenog na portalu dnevnog lista „Danas“, uočeno je da pojedini podaci odudaraju od stvarnih vrednosti i situacija, te Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava javnost o konkretnim i zvaničnim podacima:
U tekstu je naveden tačan podatak da je godišnja proizvodnja mleka u Srbiji oko 1,4 milijarde litara kravljeg mleka, ali je istovremeno navedeno i da postoji samo 228 hiljada muznih krava. Taj podatak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 355 hiljada grla, što je za 120 hiljada više od navedenog broja, dok ukupan broj goveda u Republici Srbiji iznosi 725 hiljada grla. Ovaj broj dobijen je popisom i usklađivanjem sa bazom obeleženih životinja koju vodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Kada se govori o podacima koji se odnose na spoljnotrgovinsku razmenu mleka i mlečnih proizvoda, u tekstu se navodi da je pre dve godine u Srbiju uvezeno 85 hiljada tona konzumnog mleka i 10 hiljada tona mleka u prahu. Uvidom u podatke za 2022. godinu (kada je bio najveći uvoz u proteklih pet godina), dolazi se do toga da je uvoz mleka iznosio 48 hiljada tona, skoro duplo manje od navedene brojke. Uvoz mleka u prahu bio je 9,6 hiljada tona (2.600 tona manje od navedenog). Ukupan uvoz u 2022. godini iznosio je 89 hiljada tona, u 2023. godini pao je na 63 hiljade tona, dok je za prvih šest meseci tekuće godine nivo uvoza isti kao i prethodne. Iz svega navedenog proizilazi da nema povećanja uvoza. Dalje, vrednost uvoza mleka u prošloj godini (2023. godini) iznosila je 172 miliona dolara. U prvih šest meseci 2024. godine, taj broj je 79 miliona dolara, što je na nižem nivou u odnosu na polugodišnji period u prošloj godini. Vrednost uvoza mesa i mesnih prerađevina u prvih šest meseci 2024. godine iznosila je 153,5 miliona dolara, odnosno ukupan uvoz mleka i mlečnih proizvoda i mesa i mesnih prerađevina je oko 233 miliona dolara, a ne navedenih 600 miliona dolara.
Naglašavamo i da je proizvodnja u stočarstvu pretrpela značajne gubitke usled pojave zaraznih bolesti, pre svega kvrgave kože kod goveda (nodularni dermatitis), dok je svinjarstvo nakon klasične kuge svinja sada pogođeno afričkom kugom svinja. Dok smo se protiv klasične kuge svinja i kvrgave kože kod goveda mogli boriti vakcinacijom, protiv afričke kuge svinja je jedini način borbe uništavanje zaraženih svinja, za šta je izdvojen značajan novac u prethodnom periodu.
Takođe, novac koji je utrošen za stočarstvo u prethodnom periodu utrošen je u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i predstavljao je značajnu podršku proizvođačima kroz mere direktnih plaćanja, kako po grlu, tako i kroz premiju za mleko. Proizvođači, nažalost, nisu imali dovoljno novca za investicije u razvoj proizvodnje, a kako su investicije u unapređenje proizvodnje i ukrupnjavanje osnovnog stada jedini način da se poveća i obim same proizvodnje u stočarstvu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastoji da im ga omogući kroz korišćenje nacionalnih i IPARD sredstava.
Na taj način pomaže se i prerađivačka industrija, jer im se obezbeđuje sirovina u zemlji i smanjuju troškovi nabavke, a istovremeno mogu da koriste i sredstva za unapređenje prerađivačkih kapaciteta, kako bi ispunili neophodne uslove za plasman roba na domaćem i stranom tržištu.
