ZAŠTO SMO PRINUĐENI DA KUPUJEMO  LOŠU ČOKOLADU?

Srbija ima izuzetno razvijenu konditorsku industriju pa samim tim i proizvodnju čokolade. Osim velikih fabrika nije zanemarjiv broj i onih manjih zanatskih koji proizvode čokoladu.

Prosečnog kupca u Srbiji pre svega interesuje cena dok kvalitet stavlja na drugo mesto. Usled toga, kvalitet čokolade u Sbiji diktira cena. U velikim ali i manjim proizvodnjama od tehnologa se zahteva da se modelira ono što pod nazivom “čokolada” izlazi iz fabrike i ide na police prodavnica. Dobar tehnolog uspeće da smućka takvu recepturu sa jeftinim sastojcima da će kupcima ponuditi ukus i miris prave čokolade a da sa čokoladom nema ama baš nikakve veze.

KAKAO IMA VISOKU CENU PA JE PITANJE KAKO ĆE SE TO ODRAZITI NA PROIZVODNJU

Danas se po pojmom čokolada svojata gotovo sve ono što bojom i oblikom liči na čokoladu. Potrošač i ne zna koji su osnovni sastojci prave čokolade i šta prava čokolada da bi imala taj naziv mora da sadrži. Danas se kod nas pod čokoladom, prodaje krem tabla, šećerna tabla i druge zamene. Zbog toga, dobrano omašujemo pri izboru a naročito u informisanosti, šta kupujemo i šta jedemo.

Neinformisanom kupcu u Srbiji je sve čokolada. Šećerna tabla, kakao tabla, kakao proizvod, proizvod na bazi kakaa itd…sve to nema blage veze sa čokoladom a po raznim deklaracijma da bi po zakonu bili čisti, izmenjeni su i pravilnici, pa otuda te silne zamene za čokoladu. Kupcima je sve to čokolada jer takav proizvod ima boju čokolade i  aromu čokolade.

Lecitin i  hidrogenizovana biljna mast i šećer su prateći sastojci a  zatim i mleko, ali je pitanje  da li je punomasno, da li je u prahu, da li je surutka u prahu i sve to u kom procentu. Sve te sastojke, umešni tehnolozi uspevaju da sjedine  i  naprave čokoladu na koju će potrošači da se naviknu. A u prilog svega toga ide i cena koja kakao podiže u rang zlata, pa će čak i oni koji to do sada nisu radili, prosto biti prinuđeni da smanje kvalitet jer im se neće isplatiti da proizvode skup proizvod. Srbija je jako osiromašena zemlja, sve više se kupuje samo najosnovnije, te će samim tim skupa čokolada biti eliminisana sa spiska kada se vidi cena. Ako je za utehu nije ništa bolja situacija ni u regionu a posebno u susednim zemljama.

Nedavno sam boravio u Crnoj Gori. Dok sam čekao u redu ispred kase, slušao sam razgovor dve meštanke koje su komentarisale cenu od čak 5,5 € za neku čokoladu. „ Što je mnogo, mnogo je,” zaključile su obe, „ Ali neću da dam 6€ za čokoladu. “ I ovo jasno govori da ćemo sve manje misliti na kvalitet a sve više na cenu, bez obzira što ćemo kupujući jeftin proizvod u svoj organizam uneti gomilu loših sastojaka.

E sada pitanje je da li će neko da kupi kutiju cigareta za 3,5€ ili čokoladu za 5,5€ poređenja radi. Ili flašu kvalitetnijeg vina za 12€ ili neki skupi sir. Dakle skupe robe ima a na kupcima je da li će to kupiti ili ne. U fri šopu na aerodromu u Minhenu, video sam da Lindt čokolada od 300g košta čak 12 €!!! Kada sam preračunao u dinare, potražio sam jeftiniju. I našao Toblerone čak 3 komada od po 300g za manje više istu cenu. E sada, izgubih omot, pa ne znam kakav je sasatav bio po deklaraciji, ali o čokoladama u svetu ću malo kasnije.

PRAVA ČOKOLADA I NJENI SASTOJCI

Hajde da konačno vidimo šta je prava čokolada. Prava čokolada je vrlo prosta u sastavu ali je i skupa. Zbog toga se proizvođači odlučuju na modifikovanje ukusa i sastojaka. Prava čokolada treba da se čuva u frižideru a danas se sve čuva na sobnoj temperaturi od dugotrajnog mleka, preko majoneza ( koji treba da sadrži jaja ), do kečapa i na kraju čokolade.

Da li se sećate da kada ste bili deca, otvorite čokoladu a ona ima bele tragove pa pomislite da se pokvarila!? Naravno da nije , jer se kod takve čokolade koja je bila prava i kvalitetna samo odvojio kakao puter koji je beo. Kada ste poslednnji put videli takvu čokoladu!? Ja nisam odavno.

Osnovni sastojci čokolade su: kakao zrno ( kakao masa ), kakao puter i zaslađivač. Kakao puter je nusproizvod koji nastaje ceđenjem masti iz kakao zrna. I upravo od toga prava čokolada pobeli kada se drži na sobnoj temperaturi i omekša, pa je potrebno da se čuva u frižideru.

Industrijska čokolada stoji u rafovima i dopingovana je aditivima i emulgatorima da bi bila adekvatno skladištena na sobnoj temperaturi. Dakle ne može da stoji 12 meseci na polici ako nije dopingovana i još ako sadrži lešnik recimo ili neko punjenje. Ako je prava, ona će definitivno da užegne!!!??? Dakle kontrolu niko ne vrši a još manje sa dobijenim rezultatima obaveštava javnost.

KONTROLE VELIKIH I MALIH

Danas vam u prodaji uglavnom nude kakao tablu koju posebno forsiraju mali proizvođači iz te zanatske proizvodnje. Oni su pritajeni, ćute, ne reklamraju se i rade. Kada spomenete priču o čokoladi odmah se naljute, tvrdeći kako baš oni proizvode najbolju čokoladu ali eto prosto neće da daju pare na reklame. I sve bi to bilo u redu. I u redu je da im verujemo i u redu je da je zaista tako kako tvrde. Ali, ko njih kontroliše? Koja je laboratorija zadužena za njihovu kontrolu, ko proverava njihove deklaracije i ko vrši nadzor njihove porizvodnje? Ono što bi išlo na ruku malim proizvođaćima čokolade je to, što je njihov proizvod jako skup pa navodi na zaključak da je kvalitetan. Ali da li je zaista tako jer se o njima ne govori i bore se za svoje mesto pod suncem sa velikim proizvođačima, ostaje da im verujemo.

Veliki proizvođači imaju interne i spoljašnje kontrole i deklaracije na svakom omotu dok će vam zanatski proizvođači vrlo škrto reći o proizvodnji i sastavu, tako da nećete znati šta se u njoj nalazi. Takođe, čokolada koja se prodaje u rinfuzi po prodavnicama zdrave hrane takođe mora da ima deklaraciju koja je u radnjama koje drže do sebe, jasno istaknuta. Na žalost 90% kupaca to uopšte ne zanima , već samo cena.

Neki se hvale kako njihova čokolada ne sadrži hidrogenizovanu biljnu mast ali to podvuku samo u nekoj diskusiji ako se HBM spomene a nikada nisu istakli da ih upravo to razlikuje od drugih. Uglavnom kada pričaju o čokoladi, navode kako nema ili ima kalorija, kako se može jesti koliko želimo a da se nećemo ugojiti a šta sadrži i u kom procentu, e za tu onfo ćemo malo da izvinemo. Ali, ruku na srce, zanatska čokolada je izuzetno ukusna, ima čitavu lepezu mirisa i ukusa, raznih dodataka, moderna i primamljiva pakovanja i proizvodi se u malim serijama ( nije masovna ) pa je verovatno i dobra da ponovim pretpostavku još kednom. Ograđujem se, jer te zanatske čokolade nisam imao u prilici da svakodnevno viđam u ponudi sem na nekim posebnim mestima pa samim tim ako je i kvalitetnija od masovnih, nije dostupna široj populaciji.

I OSTAJE NAM NEREŠENO PITANJE

Ima li konačno dobre čokolade u Srbiji? Ne bih da navodim izvikane  brendove jer će ispasti da su platili reklamu a nisu ( ukoliko neko želi svakako smo otvoreni za to ) ali može se pronaći dobra čokolada kod nas ali koju god da spomenem naići ću na podsmeh posebno kod onih zanatskih koji se kunu u sve na svetu da je njihova najbolja. Probao sam neke i ne mogu da kažem da su loše, ali nakon ovoga što sam čuo od jednog prekaljenog tehnologa koji je čitav radni vek proveo u proizvodnji čokolade, pitam se jesam li jeo čokoladu ili nešto što je aromama modifikovano da ima ukus na čokoladu. Pripremajući se za ovaj tekst čitao sam po prodavnicama deklaracije raznih „ čokolada ” i nailazio na sve i svašta pa čak i sojino brašno!!! E to mi je tek bio pravi hit, da se sojino brašno stavi u recepturu čokolade. Još ako je od GMO soje, šta reći.

I ZA KRAJ DA ZNATE DA U SRBIJI IMA DOBR EČOKOLADE I TO ONE PRAVE

Naši proizvođači nesumnjivo na uštrb kvaliteta prave lošu čokoladu jer kako kažu, dobru neće imati ko da kupi jer je skupa. To nije opravdanje. Napravite skupu i dobru i pustite na tržište pa ćete videti. Ali od radnje do radnje uspeo sam da pronađem nekoliko dobrih i pravih čokolada čije deklaracije prilažem. I uvek ću da kupim takvu čokoladu i želim da verujem da su deklaracije ispravne i da zaista na njima piše pravi sadržaj.

U Nemačkoj recimo gde sam nedavno boravio na jednom skupu o hrani,  sam upoređivao deklaracije od njjeftinijih do najskupljih čokolada. Sve su manje više, imale isti sastav koji jednu čokoladu čini čokoladom. Ostalo su bile nijanse u pitanju. Ali kako su mi objasnili domaćini, Nemačka je zemlja visokog standarda i tu ne sme da bude prevara. Kazne za svaku podvalu su toliko visoke da se proizvođačima uopšte ne isplati takav rizik i najvažnija stvar je što prosečan potrošač EU ima dovoljno para da bira hoće li kupiti jeftiniji ili skuplji ( kvalitetniji ) proizvod.

Što se Srbije tiče, morate svakako da budete uporni i istrajni ukoliko želite da pronađete kvalitetnu čokoladu. I opet, čitajući deklaracije uz pomoć lupe najčešće. Ako ćemo da verujemo onome šta je napisano na deklaraciji, onda sa sigurnošču mogu da kažem da ima dobre čokolade i kod nas.Tako da sledeći put kada zagrizete parče omiljene čokolade znajte da se kod nas i pored visokih cena sirovina može kupiti kvalitetna čokolada.