Juče je  u Nadalju održan  18. po redu „Žetveni dan“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine i Zemljoradničke zadruge „Nadalj“ Nadalj, uz podršku suorganizatora KITE DOO Novi Sad i Privredne komore Vojvodine, dugogodišnjih partnera Saveza. Na Žetvenom danu, uz prve otkose, tradicionalno se obeležava početak žetve pšenice, a iznose se i podaci o kalkulaciji troškova proizvodnje pšenice. Na manifestaciji se i ove godine okupio veliki broj zadrugara, poslovnih partnera Saveza, predstavnika republičkih i lokalnih institucija i medija.

Prisutnima su se u pozdravnim govorima obratili mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Gogić, direktorica Zemljoradničke zadruge „Nadalj“ Nadalj, Đorđe Mišković, izvršni direktor kompanije KITE DOO Novi Sad i Milica Janković, posebna savetnica ministra poljoprivrede. Mr Jelena Nestorov Bizonj pozdravila je prisutne i istakla da se ove godine očekuju visoki prinosi i dobar kvalitet pšenice na većini parcela na kojima je primenjena potpuna agrotehnika, ali se predviđaju i značajna odstupanja u prinosima, posebno na njivama gde se štedelo na upotrebi mineralnih đubriva i sertifikovanog semena, najčešće zbog izrazito nepovoljne finansijske situacije proizvođača u trenutku ulaganja u proizvodnju. Pored visine prinosa, ključni faktor koji određuje cenu koštanja pšenice jesu troškovi njene proizvodnje.

Ona je navela da prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2025. godine po hektaru iznose 156.235 dinara, a da uz očekivani prosečan prinos od 6.000 kilograma po hektaru, cena koštanja proizvodnje pšenice roda 2025. godine iznosi 26 dinara po kilogramu. Troškovi proizvodnje u 2025. godini ostali su izuzetno visoki nakon rasta cena inputa u prethodnim godinama, tržišne cene stare pšenice značajno su ispod troškova proizvodnje, a  uzimajući u obzir i do sada zaključene ugovore za pšenicu roda 2025. godine, ne može se očekivati da tržišna cena odmah nakon žetve bude formirana na nivou koji pokriva troškove proizvodnje za prosečni prinos od 6 t/ha. Niski prinosi poslednjih godina, usled nepovoljnih vremenskih uslova, kao i negativni uticaj raznih poremećaja na globalnom tržištu na domaće tržište, doprineli su velikom padu likvidnosti i rastu zaduženosti kod domaćih poljoprivrednika i zadruga, pošto su mnogi poljoprivrednici ostali zaduženi prema zadrugama, ili su oskudevali  u sredstvima za nova ulaganja. Zadruge su bile uz svoje zadrugare i podnele su najveći teret krize, jer su obezbeđivale repromaterijale i usluge za novu proizvodnju, i kada se deo zadrugara nije uspeo razdužiti za prethodne dugove, što je problematika koja se ponavlja već treću godinu zaredom i doprinosi negativnim rezultatima u poslovanju zadruga.

Predsednica Saveza rekla je da je na nedavno održanom Upravnom odboru Saveza razmatrana činjenica da ratari sve češće dolaze u situaciju da prodajom svojih proizvoda ne pokrivaju troškove proizvodnje i  osnovni je zaključak da se to više ne sme dozvoliti, ukoliko želimo da očuvamo domaće proizvođače i zadruge u njihovoj delatnosti. S tim u vezi, Upravni odbor Saveza predložio je uvođenje mere ka Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za uvođenje zaštitne (garantovane) cene za merkantilnu pšenicu roda 2025. godine koja ne sme biti niža od cene koštanja proizvodnje za prosečan prinos, a ista mera se predlaže i za druge strateške poljoprivredne proizvode.

Na kraju izlaganja, mr Jelena Nestorov Bizonj podsetila je na značaj udruživanja proizvođača u zadruge, jer na taj način oni mogu da čuvaju svoje proizvode u zadružnim skladišnim kapacitetima i ostvare bolje uslove za njihovu prodaju, i svakako unaprede svoj položaj na tržištu. Jelena Gogić, direktorica Zadruge domaćina istakla je važnost Žetvenog dana koji simbolizuje početak žetve u Vojvodini, i naglasila da se Zadruga na čijoj parceli su napravljeni prvi otkosi bavi isključivo ratarskom proizvodnjom koja se obavlja po svim pravilima i uz poštovanje agrotehničkih mera i uz saradnju sa institucijama, te ostvaruje izuzetno dobre rezultate. Đorđe Mišković, ispred kompanije KITE DOO Novi Sad, kao jednu od novina usluga koje kompanija nudi poljoprivrednicima, istakao je obezbeđivanje kratkoročnih beskamatnih kredita, gde se pregled kombajna, rezervni delovi i repromaterijal finansiraju u saradnji sa kompanijom i poslovnim bankama sa kojima kompanija ima saradnju. Milica Janković, predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je poručila da Srbija u žetvu pšenice ulazi sa stabilnim proizvodnim osnovama i snažnim mehanizmima podrške poljoprivrednicima, te da se očekuje rod pšenice veći od 3 miliona tona, što je rezultat povećanja površina pod pšenicom, dobrih agrotehničkih mera i blagovremene pripreme proizvođača. Uz prelazne zalihe od oko milion tona i domaće potrebe od 1,5 miliona tona, država će imati i dovoljne količine za izvoz. Ona je podsetila da je Ministarstvo isplatilo većinski svim proizvođačima 18.000 dinara direktne podrške po hektaru, dok je u toku Javni poziv kojim se obezbeđuje  dodatno 17.000 dinara podsticaja za upotrebu sertifikovanog semena, a da je obezbeđena fiksna cena dizela od 179 dinara po litru, kao i refakcija akcize u iznosu od 50 dinara po litru goriva, do 100 litara po hektaru. Nakon uvodnih obraćanja, usledili su prvi otkosi na parceli u Nadalju.