Mehurasta gar predstavlja ekonomski značajno oboljenje kukuruza kod nas. Posledice ove bolesti bile su posebno velike u vreme gajenja domaćih sorti kukuruza. Ova bolest se redovno javlja u našoj zemlji i u pojedinim godinama nanosi ozbiljne štete, umanjujući prinos zrna i do 10%. Posle uvođenja američkih hibrida u proizvodnju , gubici su bili znatno manji, verovatno zbog njihove bolje otpornosti. Štetnost mehuraste gari zavisi od mesta stvaranja tumorastih izraslina, njihovog broja i veličine na biljkama. Pojava većih tumora na stablu iznad klipa izaziva veće gubitke nego ako se oni formiraju na donjem delu biljaka. Simptomi bolesti: mehurasta gar se javlja na svim nadzemnim delovima biljke u vidu mehurastih izraslina, guka ili tumora, koje predstavljaju mešavinu gljive i zaraženih tkiva kukuruza. Tumori su u početku čvrsti i prekriveni glatkom opnom, srebrnasto bele boje. Dozrevanjem tumora, opna puca i iz ovih tvorevina ispada crna prašna masa. Tumori se najčešće javljaju na klipu, metlici, stablu i na pazušnim pupoljcima nodusa donjeg dela biljaka.
Biologija parazita: Osnovni organ za razmnožavanje parazita su hlamidiospore, koje se obrazuju u mehurastim tvorevinama u velikom broju i održavaju duže vreme na zaraženim ostacima kukuruza na njivi. Hlamidiospore su redovno prisutne u zemljištu i zarazu kukuruza ostvaruju u određenim uslovima spoljne sredine. Ustilago maydis spada u najplodnije gljive, jer u jednom tumoru srednje veličine može biti preko 200 milijardi hlamidiospora. One se rasejavaju vetrom na velika rastojanja. Kada hlamidiospore dospeju na kukuruz, one u povoljnim uslovima klijaju i zaražavaju biljke.U zaraženoj biljci dolazi do brzog deljenja ćelija, pojave hiperplazije i hipertrofije tkiva kada se stvaraju mehuraste izrasline. Smatra se da gljiva luči ustilagin koji stimulativno deluje na deobu zaraženih ćelija. Dugi niz godina vršena su brojna istraživanja uticaja delovanja raznih faktora na intezitet pojave ove bolesti.
Došlo se do zaključka da plodored nema uticaja na pojavu ove bolesti.To je i logično kada se zna da zaraza ne zavisi od količine inokuluma i činjenice da se infektivni materijal prenosi vetrom. Podeljena su mišljena o uticaju mineralne ishrane i primene stajnjaka, mada je dokazano da jednostrano đubrenje azotom uzrokuje jače zaraze. Vreme setve nije bitno , već poklapanje osetljive faze razvoja biljaka i povoljnih ekoloških uslova za ostvarivanje infekcije. Mehanička oštećenja biljaka doprinose povećanju zaraze.Često se ova bolest javlja na oštećenim usevima od grada kao i usled primene nekih herbicida koji povećavaju osetljivost.
Samoopolodne biljke su osetljivije na ovu bolest od ostalih hibrida.Takođe, dvolinijski hibridi su osetljiviji od četvorolinijskih. U Podunavskom okrugu simptomi ove bolesti se registruju svake godine. Intezitet pojave se ogleda u sporadičnoj pojavi obolelih biljaka u usevim kukuruza. Takođe, primećeno je da se simptomatične biljke javljaju u “slabije” gajenim usevima tj. usevima gde nisu primenjene sve agrotehnoičke mere.
Suzbijanje: Najuspešniji način suzbijanja mehuraste gari je stvaranje i gajenje otpornih hibrida kukuruza. Poželjno je da ovi hibridi poseduju i povećanu otpornost na stresne uslove od suše. U uslovima bolje obrade, izbalansirane mineralne ishrane i optimalne gustine useva razvijaju se vitalnije biljke koje su otpornije prema ovom oboljenju. Navodnjavanje predstavlja zanačajnu meru u smanjenju šteta od mehurasta gari