Visokožbunasta, američka borovnica (Vaccinum corymbosum), iz godine u godinu sve se više sadi i gaji u Srbiji.

Do skora je vladalo shvatanje da ona dobro raste i daje plodove na kiselim zemljištima, ispod pH 5.

Ogled u firmi “Superior DOO” – Velika Plana, pokazuje da se borovnica može sa uspehom gajiti i na zemljištima neutralne, pH 7 reakcije. Pri tome treba imati na umu da su njene sadnice dve godine već rasle u saksijama sa kiselim supstratom i da su formirale busen sa mnoštvom sitnih žila i žilica. Koren ove borovnice je nežan, kao paučina. Sadnice iz saksije mogu da se presađuju na stalno mesto tokom čitave godine, osim kada je zemlja smrzla. Sadi se u iskopane i kiselim supstratom popunjene jame.

Pre sadnje se u jame sipa voda i dodaje po 20-30 g kiselog mineralnog đubriva amonijum sulfata. Kisela đubriva održavaju potrebnu kiselost u zoni korenovog sistema, kako bi se omogućila simbioza između borovnice i gljivica iz roda Hymenoscyphus sp..

Poznato je oko 150 vrsta ovog roda gljive, a najpoznatije su H. fructigenus, H. allidus i H. froxineus. Hife ovih gljivica iz korena borovnice dobijaju šećere, a nju snabdevaju mineralima, koje borovnica ne bi mogla da usvaja bez simbioze.

Ukoliko nema povoljne pH za razvoj gljivica, nema dobre ishrane borovnice i ona se suši i propada. Da bi se ova simbioza sačuvala tokom dugog života biljke (20-25 godina), treba permanentno održavati optimalnu vlažnost zemljita u zoni korenovog sistema, a ona iznosi 75-80% poljskog vodnog kapaciteta. To znači da oni koji ne mogu da omoguće redovno navodnjavanje borovnice, neće imati uspeha u proizvodnji. Takođe, permanentno prihranjivanje amonijum sulfatom (3-4 puta u toku godine) je neophodno da bi se održavala niska pH vrednost sredine.

Ovo treba da se koristi i na prirodno kiselim zemljištima, jer u protivnom, zalivanjem vodom koja je bogata kalcijum i magnezijum karbonatom, tzv. “tvrdom vodom”, pH raste i neutrališe kiselost sredine. Najbolja voda za navodnjavanje bila bi kišnica. Voda može da se štedi tako što će se koristiti sistem kap po kap i površina na bankovima malčirati (prekriti) piljevinom od četinara koja pri raspadanju zakišeljava zemljište i obogaćuje ga mineralima, vodom i toplotom, a atmosferu oko biljke snabdeva ugljendioksidom. Treba imati na umu da đubrenje organskim đubrivima ima veliku ulogu u ishrani biljaka ugljenikom, koga biljke usvajaju u procesu fotosinteze kao jedinjenje CO₂. Ugljenik je kostur svih organskih jedinjenja, a ima ga malo u prirodnoj atmosferi (0,02%).

Da bi se koren borovnice optimalno razvijao potrebno je da zemljište na kome ona raste bude ne samo humusno, već i peskovito, rastresito. Borovnica sporo raste i daje slabe prinose na glinušama, smonicama, ritskim crnicama i sličnim zbijenim, nestrukturnim, zabarenim i hladnim zemljištima. Izbor zemljišta, navodnjavanje i prihranjivanje su od presudnog uticaja za prinos borovnice.

Pored toga, orezivanje biljaka je veoma važno. Ako se ono ne izvodi kako treba, biljka daje veliki broj cvetova pa plodovi budu sitni i neupotrebljivi.

Pored orezivanja i proređivanja cvetova ima važnu ulogu. Jedan pupoljak daje gronju sa 10-25 cvetova. Treba ih prorediti, tako da ih ostane, ne više od desetak. Na ovaj način se dobijaju krupni plodovi ili plodovi prve klase. Samo orezivanje smanjuje potencijal rodnosti zbog smanjenja broja listova po biljci. Umerenim orezivanjem dozvoljava se bujnost lisne mase koja onda može da ishrani smanjeni broj plodova po biljci koji su onda krupni, prvoklasni. Bolje je dobiti nešto niži prinos plodova prve klase, nego visok prinos sitnih, neupotrebljivih, suvih plodova koje niko i ne bere.