Kompanija „Superior Seeds“ iz Velike Plane, sa dugogodišnjom liderskom pozicijom među povrtarskim semenskim kućama u Srbiji, danas je na Međunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu predstavila svoj semenski i sadni materijal.

Ovoga puta,  posetili smo „Superiorov“ štand i informisali se šta je to novo što ova kompanija nudi.

Milutin Jocić, konsultant za voćarstvo u kompaniji „Superior Seeds“, objasnio nam je koliko su sadnica borovnice pripremili za prodaju za ovu godinu, koja je sorta najtraženija i šta je novo u njihovoj ponudi sadnog materijala.

„Ove godine smo za naše stare i nove kupce pripremili još veći broj sadnica borovnice u odnosu na prošlu godinu. Trenutno imamo sadnice američke visokožbunaste borovnice, aronije, maline, kupine i brusnice. Primarni proizvod kod nas je visokožbunasta američka borovnica, sa raznoraznim sortimentom i sortom Djuk koja se kod nas najviše gaji. Pored proizvodnje sadnog materijala, bavimo se i podizanjem plantaža koja obuhvata pripremu zemljišta, podizanje bankova i uslužnu sadnju”, ističe Jocić.

-Naše sadnice su dvogodišnje, nalaze se u dvolitarskoj saksiji, visine od 50 do 70 cm. Trenutni kapaciteti naše kompanije su oko 300.000 sadnica borovnice. Naši potencijalni kupci mogu da nas posete u Velikoj Plani i da pogledaju sadnice koje su spremne za prolećnu i jesenju sadnju – ističe naš sagovornik.

Kako navodi Jocić, u poslednje vreme kupci se sve više opredeljuju za sigurnu proizvodnju hidroponski načina gajenja u agrotekstilnim vrećama ili u koritima koji još uvek nisu ispitani kod nas, ali je jedan potencijalno dobar proizvod. Po mom mišljenju, možda čak i bolji od običnih vreća ili saksija.

Što se tiče tog načina gajenja, prednost u odnosu na gajenje u bankovima je to što biljke dosta brže napreduju u prvim godinama, odnosno prve dve godine. Biljke imaju dosta bolji porast u odnosu na biljke iste starosti u standardnom načinu gajenja u bankovima. Međutim, standard litraže koji se kod nas koristi je 50-60 litara i moje mišljenje je da borovnice ne mogu da se gaje duže od pet godina u toj litraži, gde nakon toga moraju da se presade ili u veću posudu litraže 100-115 litara ili u odgovarajuće lokalno zemljište.

 

-Problem kod takvog načina gajenja je što nadzemni deo biljke mora da prati i porast korena, jer u toku vegetacije, kada imate veliku lisnu masu koja pokriva tu površinu posude u kojoj se ona nalazi, jednostavno, atmosferske padavine ne dopiru do korenovog sistema. S obzirom da su naše vode bogate karbonatima, vremenom dolazi do povećanja kiselosti zemljišta i biljka počinje da izumire, bez obzira na dobar mehanički sastav – ističe Jocić.

Naš sagovornik dodaje i to da je kišnica u tom trenutku izuzetno poželjna, jer pri hemijskom reakcijom vode i ugljen dioksida dolazi do stvaranja ugljene kiseline koja spušta pH vrednost i dolazi do izdvajanja vodonika koji menja kalcijum u zemljištu i tako dolazi do ispiranja kalcijuma. Sama ta činjenica govori koliko je kišnica bitna za navodnjavanje borovnice. Kod ovakvog načina gajenja teško je doći do kišnice, jedino ako se ne napravi dodatni rezervoar za kišnicu, kojom se kasnije zalivaju te biljke. Dok u standardnom načinu gajenja u bankovima, sva kišnica dolazi u dodir sa korenovim sistemom i dolazi do oplemenjavanja tog hemijsko-mehaničkog sastava zemljišta.

„Nova vrsta borovnice koja je sve više zastupljena u Poljskoj, Nemačkoj i Hrvatskoj je Kamčatka borovnica koja ima ukus kao šljiva i borovnica, izduženog je oblika i traži suprotne uslove u pogledu zemljišta u odnosu na američku visokožbunastu borovnicu. Ona može da se koristi za zamrzavanje i svežu potrošnju, dok se američka borovnica pretežno gaji za svežu potrošnju. Ova vrsta borovnice kod nas još uvek nije zaživela, nepoznata je ljudima kao što je to nekada bila i američka borovnica. Međutim, samo gajenje američke borovnice je poraslo poslednjih godina, tako da se nadam da će tržište tražiti neku novu vrstu i mislim da će Kamčatka borovnica, poznata kao Lonicera ili Haskap biti tražena narednih godina. Još uvek nemamo sadni materijal ove borovnice ali se nadamo da ćemo je imati u skorijem vremenskom periodu“, ističe na kraju razgovora Milutin Jocić za naš portal.