U Srbiji je voćarstvo daleko najprofitabilnija poljoprivredna grana, pogotovo u područjima sa adekvatnim geografskim i klimatskim predispozicijama. Ako se ima u vidu da Srbija ima odlične agroekološke uslove za proizvodnju voća, i da uslovi nisu dovoljno iskorišćeni, o čemu govori podatak da se u Srbiji pod voćnjacima nalazi svega 239.000 ha, to čini svega 4,68% od ukupne poljoprivredne površine, odnosno 5, 36% obradive površine. Dakle, potencijal za rast i uzgoj je veliki, treba ga dobro i iskoristiti.
Borovnica je voćna vrsta čiji je vek trajanja preko pedeset godina. Zbog svojih lekovitih svojstava veoma je tražena vrsta, naročito na zapadu. I pored povećanja svetske proizvodnje, njena cena je i dalje visoka. Gajenje borovnice može proizvođačima doneti dobar profit, ali i zahteva veoma ozbiljna ulaganja u njenu proizvodnju. Procene su da cena borovnice narednih pet godina može biti od 4-6 evra za kg.
Kako smanjiti rizike proizvodnje borovnice?
- provereni sadni materijal,
- obezbediti dovoljno vode,
- nabavka i instalacija sistema protiv izmrzavanja, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje (kap po kap).
Navedene prednosti podizanja zasada čine samu proizvodnju intenzivnom i savremenom: postiže se rana rodnost i visoki prinosi. Cilj investiranja je osnivanje sopstvenog proizvodnog programa sa asortimanom i uslovima proizvodnje i prodaje prilagođenim uslovima domaće i inostrane tražnje, kao i sagledanim svim prednostima u odnosu na ostale proizvođače iz okruženja, kojih je veoma malo.
Analiza tržišta
Nakon realizacije investicije, poseban akcenat biće usmeren na ostvarenje maksimalnog prinosa, ali i kvaliteta proizvoda – borovnice, s obzirom na činjenicu da ovo voće treba da se proizvodi po najsavremenijoj tehnologiji.
Kako bi se investicija realizovala, moraju se obezbediti sledeći inputi: sadnice, veštačko đubrivo, sredstva za prihranu, treset i piljevinu. Tržište nabavke treba da bude organizovano sa poznatim domaćim i inostranim dobavljačima, kako bi se obezbedila nabavka potrebnih inputa bez zastoja i promena dobavljača. Najlakši i najpovoljniji vid nabavke je udruživanjem u udruženja i zadruge.
Analiza uslova za proizvodnju visokožbunaste borovnice
Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. Eksploatacioni vek za plantažno gajene borovnice iznosi 35 do 40 godina, dok podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava. Neophodno je pre otpočinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su relevantni za ovu proizvodnju na određenom prostoru. Rentabilna proizvodnja ove vrste voća moguća je jedino u odgovarajućim agroekološkim i drugim uslovima. Ovi uslovi se, po pravilu, dele na dve osnovne grupe, odnosno prirodni i tehničko-oragnizacioni faktori.
Prirodni uslovi za gajenje borovnice
Od klimatskih činilaca za gajenje borovnice najveći značaj imaju toplota, voda, vlažnost vazduha i svetlost. Gajenim sortama borovnice najviše odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja, sa vegetacionim periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih površina takođe povoljno deluju na rast i razvitak ove voćne vrste. Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od –20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature. Visokoprinosne sorte borovnice podnose hladnoću i do -28°C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom. Međutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na temperaturama od -18°C i nižim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do – 14°C. Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica provede tokom zimskog mirovanja određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C (od 650 do 850 časova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira između +6°C u toku dana i –7°C tokom noći. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30°C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako duže traju. Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosečna relativna vlažnost vazduha bude 75%.
Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice moguća je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% istih pravilno raspoređeno u toku vegetacionog perioda. Ukoliko su nedeljne količine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje. Karakterističan simptom nedovoljne količine vlage je crvenilo lišća. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišće prevremeno otpada.
Borovnica takođe ne podnosi višak vlage u zemljištu. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, može doći do stvaranja nekih jedinjenja toksičnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivičnih bolesti izazivača truljenja korena i izdanaka borovnice. U odnosu na druge jagodaste vrste voća borovnica ima specifične zahteve prema zemljištu. Najviše joj odgovaraju laka, plodna (sa oko 5 – 7% humusa), rastresita i dobro propustljiva zemljišta. Optimalna kiselost (pH) zemljišta se kreće od 4,3 – 4,8 mada može uspevati i na zemljištima sa kiselošću od 4,0 – 5,2. Visokožbunasta borovnica je svetloljubiva biljka, ali podnosi i retku zasenu. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ograničavajući činilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuće (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agrotehničkih mera.
