Najveći proizvođač kajsije u svetu su Turska i Iran, dok su u Evropi najznačajniji proizvođači Italija, Francuska, Španija i Grčka.
U Srbiji se pod zasadima kajsije nalazi oko 5.290 ha. Posmatrano po opštinama, najveće površine se nalaze u Grockoj (1949 ha), zatim u Čačku (549 ha), Smederevu (234 ha), Zrenjaninu (95 ha) i Subotici (94 ha). Visina godišnje proizvodnje tokom poslednjih godina varira od 18.510 tona u 2005. godini do 44.077 tona u 2011. godini, sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 26.510 tona. Prinos varira od 4,5 do 8,7 tona po hektaru.
Porast tražnje za plodovima kajsije za svežu potrošnju je uslovio uvođenje novih sorti, kao što je Roksana, Cegledi bibor, Mađarska najbolja, Kečkemetska ruža, Ambrozija i domaćih sorti NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna, Novosadska rodna, Čačansko zlato, Čačanska pljosnata i dr. Kao podloga se najčešće koristi sejanac džanarike. Unapređenje proizvodnje kajsije bi trebalo da počiva na ograničavanju proizvodnje kajsije u odgovarajućim agroekološkim uslovima, korišćenju bezvirusnog sadnog materijala, kombinovanju sorti u zasadima, kao i intenzivnijoj tehnologiji gajenja iz razloga što je kajsija vrlo osetljiva na apopleksiju (sušenje stabla), kao i na virus šarke šljive.
Kako je istakao prof. dr Zoran Keserović, kajsija se gaji na nadmorskoj visini većoj od 150m. Istraživanja su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na džanarici pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100-120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, kao najbolja generativna podloga za kajsiju pokazala se belošljiva, posebno za peskovita zemljišta.
Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipovima belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsije za guste zasade.
Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija serija vegetativnih podloga mirabolana 29 C, mirabolana B, tetra, piksi, ištara, Mr.S 2/5, penta, rubira i dr. Do skora su u Srbiji i Vojvodini bile vodeće sorte Mađarska najbolja i Kečkemetska ruža. Ubuduće predlažemo sledeće sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih do najkasnijih koje su se dobro pokazale u proizvodnji: Aurora, selekcija DM-i, Cegledi bibor, Novosadska rodna, NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna, Roksana i Hindukuš.
Kajsija se koristi jednim delom u svežem stanju, ali i za industrijsku preradu, kao sirovina za proizvodnju i preradu u sokove, kompote, džemove, marmeladu, pekmez, slatko. Može se koristiti i u sušenom stanju, kao i za proizvodnju kvalitetne rakije.
Ukupan izvoz kajsije u 2016. godini bio je 2.341 tona, od čega je 87% (1.996 t) izveženo sveže kajsije. Najviše se izvozila u Rusku Federaciju 25% i Bosnu i Hercegovinu 20%. Veoma mala količina smrznute kajsije (274t) plasirana je na tržište Nemačke, Austrije i Francuske. Privremeno konzervisane kajsije je izveženo oko 66 t i svega 6 tona sušene kajsije. Ukupna vrednost izvoza kajsije je 2,1 miliona dolara.
