U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve, za period od 2007. do 2016. godine, površine pod pšenicom povećane su za 15,2 odsto. Ako je suditi prema procenama stručnjaka rod obećava, pod uslovom da grad i nevreme u danima pred žetvu ne načine štetu.

– Na poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, preciznije na Rimskim šančevima, žetva ječma se polako privodi kraju. Već sad se sa sigurnošću može reći da prinos je, bez obzira na vremenske prilike, izuzetno visok. Neki proizvođači se mogu pohvaliti prinosom većim od devet tona po hektaru za pojedine sorte, što je zaista dobro imajući u vidu visoke temperature i male količine padavina. Što se tiče žetve pšenice, pali su prvi otkosi ranih sorti te žitarice. U naredne dve nedelje očekujemo da žetva pšenice bude u punom jeku i tada ćemo moći nešto preciznije da govorimo o prinosima – kaže Dijana Brbaklić, naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

U Srednjem Banatu pod pšenicom je 55.000 hektara, dok je ječmom zasejano 3.700 hektara.

– Ovu proizvodnu godinu obeležili su povoljni, ali i nepovoljni uslovi za strana žita. Činjenica je da je raspored padavina u regionu bio neujednačen što je i te kako uticalo na početak žetve, ali i na prinos i kvalitet zrna. Najpovoljniji trenutak za početak pšenice određuje se na osnovu procene optimalne vlage u zrnu, kad je reč o pšenici to je oko 13 procenata. Stanje pšenice generalno u ovom regionu zavisi od rokova setve, primenjene agrotehnike, tipa zemljišta i sortimenta. sudeći prema dosadašnjim iskustvima očekujemo veoma različite prinose, koji će se kretati u rasponu od pet do sedam, ili osam tona po hektaru – procenjuje Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Strah ratara da bi zbog nepovoljnih meteoroloških uslova pšenica mogla da bude izložena visokom intenzitetu bolesti, nije se obistinio.

– Ova godina će, po svemu sudeći, doneti dobre prinose pšenice, što se kad je reč o ječmu, čiji su prinosi premašili sedam tona po hektaru, već i dogodilo. I pšenica i ječam su u dobrom zdravstvenom stanju. Treba još jednom naglasiti da je veoma važno da proizvođači slušaju savete stručnih službi koje im signaliziraju koje tretmane i u kom trenutku da primene, jer različiti usevi i sortimenti različito reaguju – objašnjava Snežana Parađenović, savetodavac PSS Zrenjanin.

Otkupna cena još neizvesna

O cenama i kvalitetu zrna tek će se polemisati. U ovom trenutku otkupljivači šalju signal da će se žito otkupljivati po ceni od 16 dinara po kilogramu, dok proizvođači poručuju da ništa manje od 20 dinara ne pokriva troškove proizvodnje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u jesen 2017, strnim žitima zasejano je 813.647 hektara, odnosno 19,7 odsto više nego godinu dana ranije. Najveći rast zabeležile su površine pod raži (zasejano je 38,4 odsto više nego prethodne godine), ječmom je zasejano 30 odsto više oranica, dok se pod pšenicom našlo 17,3 odsto više parcela.

Dobar izvozni bilans pšenice

U prošloj proizvodnoj godini izvezeno je 511.154 tona pšenice, što je 50 odsto prošlogodišnjih količina. Prema podacima Udruženja Žita Srbije, u izvozu pšenice učestvovalo je 167 izvoznika. Na listi najvećih izvoznika našli su se: MK Commerce doo Novi Sad, Delta agrar doo Beograd, Konzul doo Novi Sad, Agroglobe doo Novi Sad, BCM Trade-Agroexport doo Beograd…