Imam tu čast da dugo godina kao agrarni novinar sarađujem sa dr Rodoljubom  Živadinović, predsednikom SPOS-a.  Slobodno mogu da kažem da je on primer kako se sve radom i dobrom voljom, može postići.  Dobio je  mnogobrojna svetska, evropska i srpska priznanja za  unapređenje pčelarstva.  Ne može se zapravo, ni opisati njegova  borba za kvalitet meda na srpskom tržištu. Bilo je tu svega i svačega, ali možemo slobodno reći, izasao je kao pobednik. Izdvojio je vreme, iako kao kaže spava samo 5-6 sati, da za naš portal, kaže o Pogonu meda, trenutnom stanju u pčelarstvu.

Postavljen je kamen temeljac za pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a Naš med?
Dočekali smo i taj svečani dan, na opšte zadovoljstvo svih pčelara Srbije, pa i nas iz rukovodstva SPOS-a,  koji smo teškom mukom došli do ove faze. Protivnika sa svih strana, lobista onih koji će direktnim plasmanom meda srpskih pčelara na tržište, mnogo izgubiti. No, važno je da će pčelari dobiti, a ako će neko nešto izgubiti, neka se najpre zapita kako ga je stekao.

 Koliko se radilo na projektu? Ko vam je sve pomogao?
Prva ideja da nam je Pogon neophodan nastala je 2005. u Dablinu, među našom tadašnjom delegacijom na Kongresu pčelara svetske pčelarske federacije Apimondija. Videli smo šta se radi u svetu, i shvatili da nam je tako nešto potrebno ako želimo da srpsko pčelarstvo ima budućnost na duge staze. Tek 2011. godine napravljen je biznis plan i prvi projekat. Na Skupštini SPOS-a 2016. godine, nakon sve većih problema sa pakerima meda koji su počeli namerno da obaraju cenu meda ispod tržišne, doneta je odluka da se pristupi gradnji Pogona u periodu 2016-2020. godine.

„Prolazno vreme“ nam je jako dobro, i to je ono što nas najviše raduje. Van SPOS-a i opštine Rača, najviše nam je pomogla današnja predsednica Vlade Ana Brnabić, tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave, jer ne samo da nas je podržavala od početka, i pre nego je postala ministarka, jer je shvatila ozbiljnost naše organizacije, već nam je i operativno pomogla da postupak izbora lokalne samouprave gde će se graditi Pogon obavimo na pravi način. I dan danas nas maksimalno podržava i pomaže nam. U stopu je prati i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović,  koji svuda ističe koliko mu znači što pčelari imaju ovakvu organizaciju, i da bi najviše voleo kada bi je imali i svi drugi poljoprivrednici, jer bi to znatno olakšalo posao državi u poboljšanju položaja poljoprivrednika. Posebnu zahvalnost dugujemo i NALED-u, koji nam sve vreme pruža vrhunske savete, i svojim primerom odlične organizovanosti nam daje podstreka da iz dana u dan budemo sve bolji i bolji.

Izbor opštine Rača za domaćina Pogona pokazao se kao pravi potez, što je zasluga i svih prethodno spomenutih, jer je opština Rača pokazala maksimalno razumevanje i avangardno sagledala vrednost jednog ovakvog Pogona za njihovu opštinu i čitavu Srbiju. Predsednik opštine Nenad Savković i član opštinskog veća Aleksandar Senić,  pokazali su svu dalekovidost koju samo visoko obrazovani i ljudi širokih pogleda mogu da imaju, te su podržali gradnju Pogona sa 30 miliona dinara gotovine, i najmanje 15 miliona za plac od jednog hektara i kompletnu komunalnu infrastrukturu. Najveću moralnu podršku svakako su pružili pčelari SPOS-a,  bez kojih do ove faze ne bismo došli, jer su dali puno poverenje svom rukovodstvu da krene u ovako ambiciozan projekat. Smatram da su to uradili samo iz jednog razloga, jer od kako ovo rukovodstvo vodi Savez, pčelari nikad nisu bili prevareni, sve što je obećano je i ispunjeno, uvek imaju podršku za svaki problem od svog Saveza, i takav ozbiljan rad i pokretanje rešavanja i rešavanje praktično skoro svih decenijskih problema srpskog pčelarstva, moralo je da rezultuje visokim stepenom poverenja i uspeha. Jer, tamo gde nema poverenja ili ima krađe, nema napretka. SPOS je svoje finansije izložio javnosti kroz mesečne finansijske izveštaje, svaki član zna šta se radi putem časopisa ili našeg sajta koji je jedan od najažuriranijih sajtova u Srbiji, bukvalno na dnevnom nivou i bukvalno odmah nakon određenog dešavanja članstvo je informisano o svemu. Zato je poverenje i razvijeno i zato SPOS ima rezultata.

Za koliko će pogon biti gotov, rekli ste za 150 dana, da li je to izvodljivo?
150 dana je rok za završetak građevinskih radova. Smatramo da je sigurno izvodljivo, jer je većina firmi na tenderu ponudila taj rok.

 Koliko je pogon značajan za pčelare?
Svakog dana pratim situaciju sa malinarima. Pčelari su odavno shvatili ovo što ću reći, ali koliko vidim malinari još uvek nisu, čim nisu spremni da se samoorganizuju i krenu u samostalno rešavanje svojih problema. Jer dok sami ne počnete da rešavate probleme, niko vam neće pomoći, budite u to sigurni. Pakeri maline ili meda, svejedno, neće stati dok ne iscede iz vas i poslednju kap vašeg znoja! Oni kojima to nije jasno osuđeni su na propast. Sve je to legitimno, ali ne i korektno. No, to su uglavnom ljudi koji su do novca došli na neke volšebne načine, koji ne shvataju da se ne može dugo živeti kao parazit, jer onda stradaju i domaćin i parazit, već da se mora korektno i sa ljubavlju pristupati onima od kojih živite. Da su tako radili, mi danas ne bismo gradili sopstveni Pogon za plasman meda bez posrednika. Mi smo jednog trenutka odustali od ove ideje smatrajući da ćemo moći da postignemo dugoročni i fer dogovor sa pakerima meda. To je bilo 2013. godine, kada smo im ponudili saradnju. Verujte da je dogovor trajao bukvalno jedan dan. Tada smo shvatili sa kim imamo posla i da tu dogovora ne može biti, ili i ako može – da neće dugo trajati. Zato smo čvrsto odlučili – Pogon MORA biti izgrađen u što kraćem roku! Kada bude bio završen, njegov rad biće apsolutno javan, svi dokumenti biće javni, svaki pčelar će znati po kojoj je ceni prodat njegov med, koji su troškovi rada Pogona i koliko je ostalo za pčelara, jer Pogon će raditi bez profita. Pored toga, svaki kutak Pogona biće pokriven kamerama i svaki kupac meda u Srbiji ili bilo kojoj državi planete, videće šta i kako radimo i koliko smo ozbiljni. Jer mi imamo samo jednu želju, a to je da naš med dospe do potrošača u zemlji i inostranstvu u neizmenjenom obliku, onakav kakvog su ga naše vredne pčelice prikupile u prirodi, naravno po realnoj tržišnoj ceni.

 Mnogi su rekli da ste prvi predsednik SPOS-a , koji je zaveo red u srpskom pčelarstvu? Šta imate da kažete na to?
Ja sam samo dobronamerni i nejaki pojedinac. Da nije bilo podrške pčelara da se napokon uvede red i krene putem napretka kao u mnogim razvijenim zemljama sveta, ne bi reda ni bilo. Mislim da su pčelari jasno videli da rezultata može biti samo ako sami uzmemo stvari u svoje ruke, i na korektnom nivou razgovaramo sa svima, od potrošača do države. Nikakvih skrivanja i laži ne sme biti. U laži su kratke noge, nije samo narodna izreka, to je sušta istina. Mnogi još uvek misle da je to glupost, ali takvi vrlo brzo nestanu sa scene, verujte, mnogima sam odgledao leđa. Znam da će jednog dana i meni odgledati leđa, ali znam da će to biti zato što su pčelari našli boljeg a ne zato što sam ja nešto namerno pogrešio, i budite sigurni da ću i ja takvog podržati. Decenijama smo se nadali da će se nešto promeniti samo od sebe, ali smo shvatili da samo mi možemo biti ti koji menjaju stvari na bolje, shodno svom viđenju. Kada smo 2005. godine u Dablinu maštali o tome šta nam je potrebno, ni sanjali nismo da ćemo jednog dana mi biti oni koji će te ideje sprovoditi u delo. Ali, pčelari su prepoznali da su te ideje one koje su nam svima potrebne, i sada smo tu gde smo. I što je najvažnije, idemo dalje, bez obzira na prepreke… Prepreke su one zastrašujuće stvari, koje vidite kad skrenete pogled sa svoga cilja…

Pčelarstvo je u ekspanziji, zahvaljujući vama i važem zalaganju, samo koliko ste imali sastanaka sa ministrom Nedimovićem? Šta ste konkretno postigli?
Ha, ha, teško ih je prebrojati, sigurno preko dvadeset, ali bih voleo da to pitate njega. Pre nekoliko dana je na jednoj konferenciji izjavio da mu pišem i noću u 12 sati, i da ne zna kad spavam, ha, ha… to se stvarno jednom dogodilo, jednostavno sam izgubio pojam o vremenu pa sam mu poslao poruku tako kasno, ali kad se čovek zanese u svojim razmišljanjima, i to se događa… Međutim, nije poenta u broju sastanaka. Poenta je u tome imate li sa kim da razgovarate? Sa nekim ministrima se nije moglo razgovarati, neki pčelarstvo uopšte nisu videli kao važno za srpsku poljoprivredu. Jedini ministri koji su nam stvarno operativno pomogli su Slobodan Milosavljević, Goran Knežević i Dragan Glamočić. Ali, kada je za ministra došao Branislav Nedimović, došlo je do još višeg, novog nivoa u komunikaciji. On je čovek koji želi da pomogne onima koji rade, koji veoma dobro razume srpsku poljoprivredu, i koji podržava apsolutno svaku dobru ideju bez izuzetka. Ponekad mi je verujte i neprijatno da ga nešto pitam ili zamolim, do tog nivoa smo došli. Jednostavno nismo navikli da nam neko toliko puta izađe u susret. Čitam na nekim fejsbuk grupama izjave nekih valjda poljoprivrednika, kako ih je ministar nešto slagao. Nas apsolutno nikad nije slagao. Neka se zapitaju kakav problem u komunikaciji imaju. Jer, što bi njih lagao, a nas ne, meni to ne može biti jasno. Mi nikad nismo tražili ništa nemoguće, možda je u tome odgovor? Može li se uraditi nemoguće? A da biste znali šta je nemoguće, morate učestvovati u mnogim javnim forumima, pratiti situaciju, pratiti mogućnosti države, a ne voditi populistički dijalog sa vlašću, očekujući da će vam se učiniti nemoguće. I mogu da im savetujem još nešto važno, neka ne očekuju da će sa dna bunara skočiti na svetlost dana preko noći. Mora se ići korak po korak. Čak i oni koji su u istoriji skakali, nisu se dugo zadržali na vrhu. A možda je još veći problem u tome što skačući nisu videli ostale na kojim su preprekama lomili noge i vraćali se na dno. Jako je važno ulagati u svoje obrazovanje, ko to ne shvati, nikad neće biti uspešan, čak i da on sam postane ministar…
Postignuto je mnogo. Povećane su subvencije po košnici, sada država za tu svrhu izdvaja preko 5 miliona evra godišnje. Spisak opreme za pčelarstvo koji država subvencionira sa 50-65% proširen je na sve ono što pčelarima treba. Dobili smo subvencije za matice. Dobili smo maksimalnu zakonodavnu podršku, zakonska i podzakonska akta se prilagođavaju evropskim standardima. Iako nismo bili planirani, ministar je prihvatio da i med uvrsti u sistem SRPSKI KVALITET. Takođe je tu i podrška za mlade poljoprivrednike. Pokrenuta je kvalitetnija borba protiv trovanja pčela i falsifikata meda. Prošireno je finansijsko pokrivanje troškova za analize kod američke kuge. Očekujemo podršku i za gradnju našeg Pogona, jer je ovo prvi primer da su se poljoprivrednici samostalno organizovali i svojim sredstvima krenuli da sebi izgrade budućnost.

Koliko je izvezeno meda u 2017,godini?
U 2017. godini izvezeno je 2.538.139 kg meda u vrednosti od 9.776.312 dolara.

Kako se borite protiv falsifikata?
Velika je to naša muka. Godine prolaze, rezultata ima, ali još uvek ne onako kako bismo mi želeli. Ministar Nedimović je postavio nedavno svog državnog sekretara kao šefa tima koji treba da konačno reši ovaj problem. Od kako je prethodni predsednik Vlade Aleksandar Vučić formirao, na naš vapaj, Operativni štab Vlade za suzbijanje falsifikata meda, do danas su se oni prepolovili, ali ih još uvek ima nesnosno mnogo. Uspeh prepolovljavanja falsifikata je ogroman i istorijski, ali je očigledno da sada moramo da pribegnemo nekim novim metodama, da bismo rešili i preostale. Nama je najvažnnije da postoji nedvosmisleno opredeljenje ministra poljoprivrede i sadašnje predsednice Vlade Srbije da se taj problem reši. Oboje su jasni u tom svom stavu, što se više nego jasno vidi i kroz njihova dela usmerena ka rešavanju ove pčelarske muke, ali i muke srpskih potrošača meda. Predsednica Vlade Ana Brnabić uveliko traži rešenja da nam pomogne da naš Pogon završimo što pre, jer je i to jedan od načina za sređivanje tržišta meda u Srbiji, ali i boljeg marketinga srpskog meda u inostranstvu, što znači i veći devizni priliv za Srbiju. I sam Pogon će samim svojim postojanjem umnogome pomoći borbu protiv falsifikata, jer će predstavljati jedan novi način razvijanja poverenja sa potrošačima, kroz fer i poštenu tržišnu utakmicu.

 I sami ste koliko ja znam pčelar? Koliko imate košnica, i ako možete nešto da nam kažete o vašem načinu pčelarenja?
Ovih dana navršilo se tačno 26 godina od kako pčelarim. Trenutno imam 56 košnica, i još stotinak praznih košnica koje čekaju više slobodnog vremena da ih napunim i gajim pčele u njima. Pčelarim Fararovom košnicom, koja zahteva minimum fizičkog rada. Naravno, i taj minimum je u pčelarstvu veliki, i to svi pčelari odlično znaju. Pčelarenje je rudarski posao. Ko ne veruje, neka počne da gaji pčele, kašće mu se samo… Način pčelarenja je maksimalno pojednostavljen, pre svega poštuje biologiju pčela i ispunjava njihove instinktivne želje, ali sa ciljem suzbijanja rojenja pre svega, čak i po cenu nešto manjih prosečnih prinosa. Suština pčelarenja je dobiti med sa što manjom cenom koštanja. Čini mi se da mnogi pčelari to nisu do kraja prihvatili, i to je veliki kamen spoticanja daljem razvoju pčelarstva u Srbiji.

Kako uspevate da sve to radite, znajući da ste i direktor Doma zdravlja u Aleksincu, predsednik Spos-a, često ste u Beogradu? Možda previše pitam, ali kada se odmarate, spavate li uopšte?
Spavam maksimalno 5-6 sati, ne zato što ja to želim, već zato što izgleda da moje godine (45) nažalost ne dozvoljavaju više, tako da sam hronično umoran i neispavan. Inače, kada čovek voli ono što radi, nikada mu ništa nije teško. Kako simbolično kaže jedna lepa izreka: „Ako želite da nikad ne idete na posao, radite ono što volite“. Još da je manje simbolike u ovoj izreci… 🙂