Mada primarno raste na području Evrope, smatra se da je njena postojbina bila Persija. Osim za lečenje različitih oboljenja, selen se koristi i kao začin, ali posebno treba obratiti pažnju ako se duže koristi. Naime, tada može da dođe do pojave promena na koži, a ako se neko ko unosi redovno ovu biljku bude izlagao suncu. Takođe, nije preporučljivo da selen biljka biva unošena ukoliko osoba ima problem sa radom bubrega ili srca.

Za gajenje selena  pogodna su plodna, duboka, humusna, srednje vezana zemljišta. Teška glinovita i peskovita zemljišta, kao i podvodna i plavna zemljišta nisu pogodna. Potrebno mu je dosta vlage, a gajenjem na vlažnijim terenima može se izbeći zalivanje, jer koren uzima vodu i iz dubljih slojeva zemljišta. Selen živi 6-8 godina, ali se u plantaži iskorišćava samo 3-5 godina, jer se kasnije smanjuje prinos lista i
stabla, a koren postaje šupalj.Pošto se plantaže održavaju 3-5 godina, selen se gaji van plodoreda.
Najbolji predusevi su đubrene okopavine. Zbog zajedničkih bolesti i štetočina, posle selena ne treba gajiti neke štitarice (mirođija, angelika, kim, anis).Organsko đubrivo se unosi u predkulturu. Pre sadnje, odnosno setve, treba uneti (u obliku mineralnih đubriva) 100 – 120 kg P205, 140- 150 kg K2O i 100- 140 kg N, na 35 -40 cm  dubine. Velika zelena masa selena iznosi više hraniva iz zemljišta, pa o prihranjivanju treba i kasnije voditi računa.
Za proizvodnju rasada zemljište treba pripremiti tako da bude sitnomrvičaste strukture, a neposredno posle setve isprskati sa 2 – 3 kg/ha prometrina.

Vreme setve je mart – april, ali još bolji rezultati se postižu setvom u novembru. U slučaju jesenje setve prska se herbicidom pred kraj zime ili u rano proleće, pre nicanja.

Za setvu treba 20 – 30 kg/ha semena, koje se seje na razmaku između redova 25 cm i na 1 – 1,5 cm dubine.
Nakon setve zemljište se povalja. Nega rasada se sastoji u zaštiti od korova. Ako za to postoji mogućnost, preporučuje se da se rasad zalije 2 – 3 puta. Pre vađenja rasada listovi se pokose na 3-5 cm od zemlje, pa se rasad plugom izore iz zemlje ili se vadi ašovom. Sadi se u septembru ili oktobru, na razmaku između redova 50 – 60 cm i razmaku u redu 30 – 40 cm, sadilicom ili ručno. Za jedan hektar potrebno je 42.000 do 55.000 strukova rasada, odnosno 1 – 1,5 kg semena za njihovu proizvodnju.

Proizvodnja rasada, vađenje i sadnja su skupi i zahtevaju mnogo ručnog rada, pa se u poslednje vreme primenjuje setva na stalnom mestu, kako je to opisano kod proizvodnje rasada, s tom razlikom što se 6 – 8 kg/ha semena seje na razmaku 50 – 60 cm između redova. Selen se u periodu mirovanja može razmnožavati i deljenjem busena.

Koristi se u kulinarstvu kao dodatak supama, čorbama i jelima od mlevenog mesa. Sveži listovi dodaju se salatama. Sveži ili smrznuti listovi dodaju se u jelo za vreme kuvanja. Sušeni koren se takođe može koristiti u kulinarstvu, ali njegovu koru treba pre upotrebe oguliti. Koren se koristi kada je biljka starosti dve do tri godine.

Kao začinska biljka: od selena se kao začin koristi samo list. Ima ukus sličan celeru, u početku je slatkast, posle oštar i malo gorak… Odlično obogaćuje čorbe i paprikaše, često se koristi za vegetarijanska jela. Najbitnije da se spomene da ne gubi aromu prilikom dugog kuvanja. Sveži listovi selena se često dodaju salatama i povrću.

Čaj: 2 kašike lista selena  preliti hladnom vodom i ugrejati do ključanja. Piti po 2 šolje čaja na dan.

U pakovanju ima 50 semena po ceni od oko  150 dinara.