Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura, kako po površinama na kojima se gaji, tako i po značaju u ljudskoj ishrani.
To je svakodnevna komponenta u ljudskoj ishrani, kao i važna sirovina u prerađivačkoj industriji od koje se spravlja skrob, alkohol, čips i mnogi drugi proizvodi.
- Hemijski sastav krompira je vrlo složen.
- U njemu u proseku ima : 70 odsto vode,
- 17-23 odsto skroba,
- dva odsto azotnih jedinjenja,
- jedan odsto mineralnih soli,
- jedan odsto celuloze,
- 0,15 odsto masnog ulja,
- vitamina C i B,
- do 0,4 odsto šećera,
- 2,5 odsto pektina,
- jabučne,
- limunove,
- vinske kiseline i raznih enzina.
Sadi se u drugoj dekadi aprila.
Najveći prinos se postižu primenom organskih i mineralnih đubriva, preporučuje se i primena stajnjaka u količini od 30 t/ha.
- Stajnjak se zaorava u jesen, a dobro zgoreli u proleće pred kultivaciju.
- U baštama i vrtovima zgoreli stajnjak se unosi u „kućice“ ili redove.
- Za ranu proizvodnju krompira krtole se naklijavaju. Pod naklijavanjem krtole podrazumevamo da je većina okaca na krtoli klijala i dala čvrste zelene klice koje se teško odvajaju od krtole. Upotrebom, na ovaj način pripremljenih krtola, skraćuje se period sadnje za 14 dana.
Ukoliko posadimo nenaklijale krtole u umereno vlažno i dovoljno toplo zemljište, u fazu klijanja i nicanja dolaze za oko 20 dana.
Sadnja krtole u hladna i vlažna zemljišta produžava period od sadnje do nicanja i izlaže ovaj usev mogućoj pojavi bolesti i propadanju. Sadnja naklijalog krompira započinje kad se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na oko 5°C. Sade se krtole mase (50-60-70 g), na razmak 25-35 cm, 50-60 cm između redova, na 6-10 cm dubine. Ogrće se posle sadnje, a nakon toga je preporučljivo zemljište pokriti slamom 5-10 kg-m2, dužina vegetacije je od 60 pa preko 150 dana. Izbor zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju.
- Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono „pravo“ sa deklaracijom.
- Same krompira treba nabavljati od pouzdanih proizvođača. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvođača i distributera koji su registrovani za ovu delatnost. Mada krompir dobro podnosi monokulturu, ipak se ta praksa izbegava zbog umnožavanja prouzrokovača bolesti i štetočina.
- Na istu parcelu krompir može doći tek posle 3-4 godine.
- Najbolji predusevi se mu višegodišnji leguminoze i trave, grašak, boranija ili žitarice.
- Krompir, kao predusev, odgovara svim povrtarskim kulturama.
Mada krompir dobro podnosi monokulturu, ipak se ta praksa izbegava zbog umnožavanja prouzrokovača bolesti i štetočina. Na istu parcel krompir treba sejati tek nakon 3 do 4 godine. Najbolji predusevi su višegodišnje leguminoze I trave, grašak, boranija ili žitarice. Krompir, kao predusev, odgovara svim povrtarskim kultarama.
