Ishrana krava se značajno razlikuje u zimskom i letnjem periodu. Osnovu obroka u zimskom periodu ishrane (novembar-april) čini seno i silaža. Prvih dana nakon teljenja, krave bi trebalo da dobijaju isti obrok kao i pre telenja, a nova hraniva se postepeno uvode najčešće sedam dana nakon teljenja.

Prvih nekoliko dana po telenju treba davati najkvalitetnije seno i silažu kao i male količine koncentrata (1-2 kg). Ukoliko su prisutni otoci na vimenu, koncentrovane smeše se ne daju, sve dok se vime ne stabilizuje. Potom se uvode i ostala hraniva, a količina koncentrata povećava za 0,5- 1 kg na dan, sve dok se ne dostigne nivo količine koncentrovane smeše u prosečnom obroku za krave u laktaciji, koja podmiruje ukupne dnevne potrebe grla (u koje su uključene i potrebe za prosečnu proizvodnju mleka krava u nekom konkretnom zapatu), tako da je najčešće ta količina koncentrovane smeše oko 4 kg.

Nakon dostignute količine koncentrata u obroku, bilo bi poželjno da se kod krava u prvih 30 do 40 dana nakon telenja obavlja tzv. avansna ishrana.

Naime, kravama se u odnosu na ukupne dnevne potrebe u hranljivim materijama (potrebe za održavanje organizma i potrebe za trenutnu dnevnu proizvodnju mleka) daju obroci uvećani za odgovarajuću količinu hranljivih materija (tj. uvećano za 0,5 do 1 kg koncentrovane smeše) sa očekivanjem da će krave u narednih 7 dana odgovoriti povećanom dnevnom proizvodnjom mleka, upravo za količinu koju podmiruje avansno data količina koncentrovane smeše. Sa avansnim dodavanjem koncentrovanih smeša (u iznosu u početku 1 kg, a kasnije 0,5kg i na kraju 0,3kg/ dan) se ide sve dok krave pozitivno reaguju uvećanjem količine proizvedenog mleka, tako da konačan obrok na vrhuncu laktacije kod visokomlečnih krava može uključivati i 7-8 kg koncentrovane smeše u obroku.

Cilj  je da se za svaku kravu odredi konkretan obrok, u skladu sa njenim genetskim potencijalom za proizvodnju mleka.

Kada krava prestane pozitivno da reaguje na dodatne količine koncentrata, obrok se zadržava na dostignutom nivou sve dok krava proizvodi istu dnevnu količinu mleka. Postoje različiti tipovi obroka za krave u laktaciji.

Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Uvek težimo da postignemo što pozitivniji hranidbeni bilans sa što manje inputa, ali taj pozitivni bilans treba da ide u što veću produkciju mleka a nikako za kompenzovanje nedostataka u drugim tehnološkim segmentima proizvodnje. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.