Šta uraditi kada pčele nemaju hrane?

Ilustracija: pregled košnica, foto: Slobodan Jevtić
Ilustracija: pregled košnica, foto: Slobodan Jevtić

Naš sagovornik Slobodan Jevtić, iz sela Kostolac kod Požarevca, pčelar već više decenije, za koga slododno možemo reći da je pčelar sa iskustvom, ima sve u malom prstu.

Sreli smo ga na sajmu pčelarstva na Tašmajdanu, i razmenili iskustva. Čovek sa tolikim brojem košnica i,  bezbroj predavanja, nema šta ne zna. Pitali smo ga šta se dešava sa društvima kad nema paše, koja je najbolja prihrana, koje je alternativa ako nemamo prihranu koja je poželjna. Mnogo toga smo hteli da ga pitamo, ali nam je obećao da ćemo se opet videti.

Kada pčelar proceni da se u košnici nalaze nedovoljne količine, bilo koji razlog da je u pitanju, tada je sasvim logično rešenje da se pčelama pomogne dodavanjem meda i to možemo učiniti dodavanjem rama sa punim zatvorenim medom u unutrašnjost zbega, kojih sada nemamo zbog bespašnog perioda.

Najbolja prihrana je kristalisan med u ženskoj čarapi ako ga ima. Alternativno rešenje je medno šećerna pogača, koju treba maksimalno izbegavati, ali je ipak bolje dodati istu nego dozvoliti zajednica da ugine. Umesiti kristalisan med sa mlevenim šećerom i to dati pčelama.

Koja je količina hrane potrebna za jednu pčelinju zajednicu teško je tačno odrediti, jer je to vrednost koja zavisi od mnoštva faktora, prema dugogodišnjim iskustvu i praćenjem pčelinjih zajednica došlo se do sledećih saznanja – da bi se osiguralo bezbedno življenje tokom leta treba u košnici stalno da ima 12 kg meda i to zatvorenog poklopljenog jer samo poklopljeni med pčele registruju. Svesni smo da su voćne paše i bagremova podbacili i da se mora hraniti počnimo to na vreme dok ima unosa polena da bi hrana bila adekvatna za pčele.

Zašto ta količina hrane ?

Zato što matica prekida da polaže jajašca kada količina meda padne ispod 8kg u pčelinjoj zajednici. Za prezimljavanje i kvalitetan rani prolećni razvoj jednog prosečnog pčelinjeg društva, u našim klimatskim uslovima, potrebno je obezbediti okvirno oko 20 kilograma meda. Od toga će se oko 12 kilograma potrošiti za ishranu pčela i za razvoj legla ishranu.

Ilustracija: pregled legla, foto: Slobodan Jevtić
Ilustracija: pregled legla, foto: Slobodan Jevtić

Teorijski gledano, potrošnju hrane nije teško predvideti zimi ako se zna da jedna pčela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2 miligrama hrane, pa i manje. Ako društvo ima dvadeset hiljada jedinki, to znači da je dnevna potrošnja oko 40 grama ili oko 1,2 kilograma mesečno. S obzirom da broj pčela varira, to će do početka februara biti potrošeno oko 5 kilograma hrane. U košnicama savesnog pčelara, koji nije krajem leta iscedio sav med koje su one unele, zalihe će sigurno biti dovoljne do prvih unosa, pa i ostaće za kasnije u slučaju da nam šljiva ne zamedi.

S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je ova prilično velika količina hrane i odličan utopljavajući materijal, posebno u uslovima sa ćudljivim zimama.

Ako hrane nema dovoljno?
Šećerno medno testo ili pogače za prihranjivanje pčela, kako se uobičajeno nazivaju, dodaju se iznad prostora u kome se nalazi zimsko klube čineći dopunu ili zamenu za mednu kapu koju bi pčelinja zajednica sebi načinila da se nalazi u prirodi. Medne pogače možemo praviti sami, a mogu se i kupovati od proverenih proizvođača. Pogače se isporučuju ili prave po sopstvenom receptu, u zavarenim plastičnim vrećicama. Pre dodavanja treba sa donje strane iseći otvor u trakama širine oko dva centimetra i postaviti ih tako da prorezi budu popreko na pravac pružanja ramova i ulica pčela.

Osim toga, važno je samo raseći najlon, bez otvaranja, po čitavom obodu. Kada se pogača doda i legne na satonoše, pčele će je vremenom olepiti propolisom čineći da taj kilogram šećernog testa obezbeđuje dodatnu toplotnu stabilnost.

Pogače treba da budu meke, jer će od tvrdih pčele imati više štete nego koristi. Razlog je jasan: da bi od kristalisane šećerne mase pripremile sebi hranu koju mogu da pojedu, moraju joj dodati dosta vode do koje u hladnim zimskim danima ne mogu da dođu. Setimo se da je u zrelom medu gotovo petina voda.

Recepata kako napraviti kvalitetnu pogaču ima mnogo, ali ja ne bih sada pisao kako se prave jer svaki pčelar ima svoj način rada, koji je isproban tako da ne bi imalo efekta menjati nešto ako je dobro.

Napomena: Kod pravljenja pogača koristiti samo svoj med i polen ili koji je ispitan, med prenosi bolest, ne uzimati med od bolesnih zajednica .

Najbolja pogača je ona koja u sebi ima najviše meda. Pogače ne davati pre februara, ako nije zapelo. Najbolja pogača je ram sa medom u zimskom periodu.