U našoj vinogradarskoj praksi uobičajeno je da se stone i vinske sorte vinove loze gaje na isti način, primenom standardnih fitotehničkih mera.
Uz redovnu obradu zemljišta, ishranu i zaštitu loze od prouzrokovača bolesti i štetočina,mere kao što su lačenje lastara (početkom vegetacije), zalamanje lastara (u dva tri navrata), prekraćivanje i delimično uklanjanje zaperaka zadovoljavaju proizvodnju vinskog grožđa gde su prioritet proizvodne osobine grožđa.
Zakidanje lastara kod špalirskog gajenja loze najčešće se primenjuje pre cvetanja ili u precvetavanju (sredina juna) i obuhvata samo one lastare koji se unarednoj godini odbacuju. Zalamanjem se sprečava mogući gubitak rodnosti donjih okaca usled preteranog rasta lastara, uz eliminisanje samozasenjivanja,prevlaženosti unutar samog čokota i napada gljivičnih bolesti.
U određenom trenutku (do mesec dana posle prvog zalamanja osnovnih lastara), treba pristupiti zalamanju vrhova zaperaka, a ne njihovom potpunom uklanjanju, kako to većina naših vinogradara praktikuje. Zalamanje se obično izvodi kada je na zaperku razvijeno do deset listova, ne više. Prilikom izvođenja ove operacije pristupa se i drugom zalamanju osnovnih lastara.
Prilikom izvođenja zahvata zalamanja lastara i zaperaka bitno je podesiti njihovo pravovremeno izvođenje i intenzitet.
Agrotehničke mere primenjive kod stonih sorti grožđa
Operacija prekraćivanja grozdova i proređivanja bobica (primenjuje se kod sorti sa izduženom osom peteljke i sa slabije oplođenim vrhom grozda, poput „Kardinala“ i „Muskat hamburga“), obavlja se odmah posle oplodnje i formiranja bobica.
Nekada se na cvastima ili grozdovima pojave krilca-ogranci koji se jače razvijaju i od kojih nastane mali grozd na grozdu, koji se obavezno uklanja.Takođe ima i sorti koje na vrhu grozda razviju tzv. repić-ogranak sa dve do tri razvijene bobice koji kvari izgled grozda, pa se zbog toga uvek uklanja.
Postupkom uklanjanja listova (tri do četiri nedelje pred berbu), bez štetnih posledica na lozu može se ukloniti najviše 20% lisne površine.
Tretiranje regulatorima rasta primenjuje se najčešće u proizvodnji besemenim stonih sorti grožđa u vidu dvostrukog tretmana giberelinima (prvi put u fenofazi cvetanja,a drugi put prilikom zametanja bobica).
