Pre pet godina na gajenje ovih glista odlučio se Goran Tasić iz Korbevca. U narednom  periodu usavršio je proizvodnju organskog đubriva,  i savladao sve izazove tog dugotrajnog postupka. Podelio je sa nama iskustvo,  da gliste poseduju zadivljujuću moć reprodukcije, te već nakon 90 dana dostižu polnu zrelost,  i započinju parenje. Izleganje je iz jaja.

Leglo kao standard podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge,  i hrane sa oko 100.000 komada zrelih glista, podmladaka i jaja. U takvom leglu ima oko 25000 polno zrelih glista, a ostaločini podmladak, jer odrasle gliste loše podnose ako su same i preporučljivo ih je izdvojeno držati tek kada su sortirane za prodaju. Takvo standardno leglo zrelo je da svakih 90 dana bude deljeno u nova legla ili da svakih 30 dana iz legla budu sakupljeni primerci komercijalne veličine.

Krenuo je sa nekoliko legala, danas ima kapacitet 50 legala u tri boksa. Kaže da se matična legla glisti naseljavaju, da proces traje godinu dana, gliste se hrane svakih nedelju do dve, sa debljinom stajnjaka od 5 do 10 centimetara. Nakon godinu dana se odvajaju gliste i dobija se proizvod gotov koji je u osnovi đubrivo. Svaka glista u proseku svakodnevno može pojesti oko jedan gram stajnjaka,  kolika je i njena težina. Hraneći se štetnim gljivicama i bakterijama, prerađuju ih te se tako smanjuje moguć-
nost oboljenja biljaka.
“Polovinu stajnjaka koji ona probavlja, pola koristi za vlastite potrebe, dok ostalih pola je gotov proizvod. Od kubika stajnjaka možemo na kraju dobiti pola kubika gotovog proizvoda”, ističe Tasić.
Humus glistenjak pripada skupini organskih đubriva i veoma je značajan jer uravnotežuje ishranu biljaka, podstiče rast, povećava otpornost na sušu, pojačava boje i utiče na veličine cvetova, a ubrzava i klijanje semena te stasanje rasada.

Upotreba ovakve vrste đubriva je primenjena u svim granama poljoprivrede, od ratarstva, vinogradarstva,  voćarstva, povrtarstva. Sama primena u voćarstvu je takva da se kod sadnje voćaka koristi litar do pet đubriva. U povrtarkoj proizvodnji primena iskoristivosti je dosta velika, kod paradajza, paprike i ostalih kultura,  dok je našao i odličnu primenu i kod ratarskih kutura –pšenice, kukuruza, raži, ovsa, helde,  i on je na neki način kao đubrivo koncentrovan i dosta se velike površine mogu s njim nađubriti”.
Samo đubrivo ima 60 do 70% humusnosti pa njegova dugotrajna upotreba poboljšava zemljište za uzgoj poljoprivrednih kultura. Postavlja se što bliže korenu biljke, zatim ga je potrebno zatrpati zemljom i obilno zaliti. Kod preteranog tretmana humusom ne postoji opasnost da će biljke biti spaljene kao kod prekomerne količine mineralnog ili stajskog đubriva. Jedno leglo broji oko 100 hiljada jedinki i zauzima dva kubna metra. Ove gliste imaju i mogućnost brzog razmnožavanja.
“Za tri meseca, u idealnim uslovima imaju sposobnost duplirati svoj kapacitet. Neki od uslova koje treba omogućiti je vlaga, optimalni pH oko 7.2, temperature isto negde od 18 do 24. To su neki uslovi koji su njima najbolji, neke stvari se mogu regulisati, neke ne, tako da u nekim tim optimalnim uslovima to su neke mogućnosti proizvodnje”.
Stajsko đubrivo koje se koristi u proizvodnji glistenjaka ne sme biti sveže i mora proći fazu fermentacije. U samoj proizvodnji neki od kvalitetnijih stajnjaka su konjski i zečji.
Isto tako ne bi trebao biti prestar jer gliste biraju u samoj proizvodnji koji im je bolji, najčešće se koristi kravlji stajnjak budući da je najdostupniji i ima ga u najvećoj količini.
Tokom zime gliste su celo vreme aktivne. Pre hladnog perioda- nanosi se veća količina hrane, a na nju se dodaje sveži stajnjak koji se u zimskom periodu na neki način zagreva i jednostavno zagreva kompletno leglo tako da oni u zimskom periodu u umanjenom tempu i dalje rade i dalje obrađuju taj stajnjak.

Najčešće greške u uzgoju glista je zatrpavanje legla sa hranom i vodom, ne uzimajući u obzir da gliste  moraju disati. Gliste dišu celim svojim telom i za to im je potreban vazduh. Ako im onemogućimo pristup vazduhu dodavanjem novih količina hrane, a koja nije usitnjena, onda dolazi do anaerobizacije – nedostatka kiseonika, te gliste uginu – ili im je njihov razvoj onemogućen.
Glistenjak je najzdravija osnova za proizvodnju kvalitetne, organske i ekološke hrane bez obzira na način i vreme primene, biljke iz njega usvajaju korisne sastojke.