Proizvodnja crnog luka iz arpadžika je najrašireniji oblik proizvodnje crnog luka bez navodnjavanja. U prvoj godini proizvodi se arpađžik setvom 80 do 120 kg semena po hektaru. Tako gust sklop (od 1000 do 1400 biljaka/m2) obezbeđuje se setvom u 4 do 10 redne pantljike na razmaku redova od 10 do 18 cm i gustim sklopom u sredu (najbolji su dvostruki redovi). Pri ovakvoj proizvodnji, uz obaveznu zaštitu od plemenjače, dobija se visok prinos arpadžika prve klase, koji je najbolji za sadnju.

Sadnja arpadžika (prečnika od 0,8 do 1,5 cm) obavlja se polovinom marta ručno ili mašinski. Za pravilnu mašinsku sadnju arpadžik ne sme propasti, jer tada pada u brazdice obrnuto  što smanjuje prinos.Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 7-10 cm. Normu đubrenja potrebno je  odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Ovako posađen luk ranije niče i pre završava vegetaciju sredinom jula.

Da bi proizvodnja bila uspešna potrebno je koristiti arpadžik visokog kvaliteta, pre svega dobrog zdravstvenog stanja, ujednačene krupnoće i sa većim sadržajem suve materije. Takođe je važan izbor sortimenta.

Kod nas su zastupljene sorte pljosnatog (pogačastog) i okruglog oblika, „Holandski žuti“ i „Jabučar“. Ovo su sorte visokog nutritivnog kvaliteta i veoma se dobro čuvaju, tako da imaju dug period čuvanja.

Pre sadnje potrebno je klasirati arpadžik. Klasiranje arpadžika omogućuje bržu i ujednačeniju sadnju, kao i mogućnost podešavanja vegetacionog prostora prema krupnoći. Arpadžik je najbolje klasirati u tri klase prečnika:

•  10 – 14 mm
•  14 – 17 mm
• 17 – 22 mm, gde se prema krupnoći podešava rastojanje u redu. Takođe, najsitniji arpadžik treba saditi na rastojanju 3 – 5 cm, a najkrupniji na 8 – 10 cm.

Uspeva na srednje lakim do srednje teškim zemljištima dobre strukture i plodnosti. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije. Za gajenje luka birati čiste nezakorovljene parcele bez mikrodepresija. Izbegavati površine sa visokim nivoom podzemnih voda, parcele gde je u prethodnih 3-4 godine gajen crni luk, ili druge kulture iz familije lukova, beli ili praziluk. U plodoredu obično ide posle kultura koje se đubre stajnjakom. Većina kultura posle kojih se može izvršiti blagovremena jesenja obrada zemljišta predstavlja dobre preduseve crnom luku.