Ren se na većim površinama proizvodi u Americi (u oblastima doline reke Misisipija, Viskonsinu i Kaliforniji), u južnoj Africi, u srednjoj i istočnoj Evropi – Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i u Rusiji. Posebno je interesantno što je uzgajanje rena kod nekih proizvođača u Srbiji,  organizovano po principima organske proizvodnje. Kompletna proizvodnja je na organski način. 

Ren dolazi na prvo mesto u plodoredu, kada se uzgaja kao jednogodišnja kultura. Najčešći i najbolji predusevi su strna žita, posebno pšenica, zatim mahunjače, odnosno razne leguminoze.

Ren nije dobar kao predusev,  jer se regeneriše i postaje korov. Zbog toga, posle rena treba gajiti trave, odnosno kulture sa  jakim korenom i velikom nadzemnom masom, ( kukuruz, sirak, tikve, suncokret…), a u clju uništavanja samoniklih biljaka.
Seme se teško formira i zato se uglavnom razmnožava vegetativno, odnosno korenovim reznicama, koje se dobiju od bočnih žila. Reznice se pripremaju tokom vađenja rena, obično u kasnu jesen.

Da bi se izbeglo obrnuto postavljanje u zemlju, gornji kraj se preseče ravno, a donji ukoso. Reznice mogu da se sade kasno u jesen ili se do proleća čuvaju na hladnom mestu, najbolje u vlažnom pesku, za prolećnu sadnju. Uglavnom se koristi prolećna sadnja, ali ren dobro podnosii jesenju sadnju. Od jedne biljke se u proseku dobije 3-4 reznice, a može i više. Dobar prinos ostvaruju kada su oko 1 cm debljine i dužine 20-25 cm.

Nakon vađenja ren treba što pre da se uskladišti. Kod brze potrošnje, odmah se čisti od zemlje i uklanjaju se žile od kojih će se pripremati reznice. Najčešće se čuva u podrumu ili trapu, ali se zbog lakšeg kontrolisanja temperature, vlažnosti vazduha i zdravstvenog stanja korena, preporučuje čuvanje u podrumu. Optimalni uslovi skladištenja su u hladnjačama ili specijalnim skladištima, na temperaturi od 0-10 C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90%.

Najčešće se ren sadi u brazde, na dubini od oko 10 cm. Preporučuje se kosa sadnja, a vrhovi reznica treba da budu 5-6 cm ispod površine zemlje.

Za visok prinos neophodna je kvalitetna osnovna obrada (20–50 cm), a u proleće se zemljište kultiviranjem priprema za sadnju. Ren se gaji na ravnoj površini, a na teškim zemljištima na gredicama i grebenu tamo gde je visoka prolećna vla-žnost zemljišta.  Azot je neophodan za formiranje vegetativne mase i prinosa, fosfor za obrazovanje podzemnog stabla, a kalijum za optimalan sadržaj suve materije, šećera i otpornost biljke. Ren najbolje uspeva uz đubrenje organskim đubrivima. Stajnjak se unosi u jesen (50-80 t/ha) ili kompost (40-50 t/ha). Sistem i količina mineralnih đubriva zavise od plodnosti zemljišta i načina proizvodnje. Pri jednogodišnjoj proizvodnji najčešće se đubri sa 80 – 200 kg N, 100-120 kg P2O5 i 150 – 200 kg K2O  po hektaru. Najčešće se 50% P i K đubriva daje u jesen, a druga polovina uz 50% N u proleće pred sadnju. U fazi razvoja rozete vrši se prihranjivanje azotnim đubrivima. Ista količina đubriva se daje i u drugoj i u ostalim godinama. Kod višegodišnjeg useva svake treće godine đubri se sa stajnjakom.

Potražnja za prerađevinama od rena je stalno prisutna, a zimsko doba je vreme kada se konzumacija prerađenog rena povećava.