Visokožbunasta borovnica ima širok spektar uspevanja u pogledu klimatskih i zemljišnih činilaca. Od klimatskih činilaca najveći uticaj imaju svetlost, toplota, voda i vlažnost vazduha. Sortama visokožbunaste borovnice odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja. Na razvitak ove voćne vrste povoljno utiče i blizina vodenih površina.

Borovnica je višegodišnja, drvenasta, žbunasta vrsta bobičastog voća. Pripada familiji Ericaceae, rodu Vaccinium, a sama vrsta je Vaccinium corymbosum. Pored visokožbunaste poznate su i kanadska gorka borovnica (V. myrtilloides), niskožbunasta borovnica (V. angustifolium), crna borovnica (V. vaccilans), bleda borovnica (V. pallidum), drouova (V. darrowi), njudžersejska (V. caesariense), bretonska (V. brittoni), jugoistočna žbunasta (V. australe), arkanzanska (V. arkansanum), borovnica “zečje oko“ (V. ashei). Sve navedene vrste, osim visokožbunaste, su manje interesantne za gajenje u ovom delu Evrope.

Rezidba je mera kojom se obezbeđuje redovna i obilna rodnost,  kao i dobar kvalitet plodova. Ona podrazumeva uklanjanje slabih, bolesnih i ostećenih grana i izdanaka. Prilikom rezidbe borovnice, uklanjaju se niske i raširene grane, a centar grma se otvara,  da bi se omogućila dobra cirkulacija vazduha.

Uklanjaju se i starije manje produktivne grane i treba pospešiti rast novih izdanaka,  jer se najbolji plodovi očekuju na granama,  starosti od 1-4 godine. Tokom rezidbe treba voditi računa da se ostavi optimalni odnos vegetativnih i generativnih pupoljaka. U slučaju ostavljanja većeg broja generativnih pupoljaka plodovi će ostati sitni, biljka će se iscrpeti, a u krajnjem slucaju i uginuti. Način rezidbe u velikoj meri zavisi od sortimenta i starosti biljke. Samo jakom i oštrom rezidbom možete doći do krupnih i kvalitetnih plodova,  kojima ćete biti interesantni tržistu i za koje ćete imati sigurnu prodaju.