Kajsija je veoma zastupljeno i cenjeno sveže voće. U našim krajevima pretežno se upotrebljava za pravljenje soka, džema i kompota, a koristi se i za sušenje. Kajsiji odgovaraju rastresita i plodna tla. Osetljiva je na prolećne mrazeve, jer mogu da joj oštete cvet i umanje rod.

Ukoliko niste ljubitelji svežih kajsija, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije bogate su kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Stručnjaci kažu da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti… Ako se jede pre obroka, dobro utiču na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Ova voćna vrsta obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem i visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine.

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. Iako jezgra koštice kajsije nisu baš prijatnog ukusa, bezbednu količinu važno je odrediti žvakanjem, nikako ne gutanjem celih ili mlevenih jezgara.